Медаља

Медаља (итал. medaglia, фр. médaille, лат. metallum) је плочица кружног облика од метала (злато, сребро, бронза, олово, легуре), уметнички производ почасног, меморијалног или јубиларног карактера. Личи на новац, али не служи новчаном промету. Спада у области примењених уметности: вајарство, ситна пластика, медаљарство. У ширем значењу медаља је одликовање за војне и грађанске заслуге, награда за уметничка, научна и спортска достигнућа. На једној или обе стране медаље налази се рељефни приказ (портретни лик, алегоријски или историјски мотив) редовно с натписом. Прво се израђивала ливењем помоћу калупа, од 16. века и ковањем, а од 19. века галванопластичним поступком.

Медаља са ликом Наде Тодоровић, кустоса Народног музеја.

Медаље из Првог светског рата. Музеј Херцеговине, Требиње

Прве медаље настале су у доба касног Римског царства (4—5 век), изливале су се од бронзе с ликом цара или митолошким призором. У Средњем веку их нема (осим неколико изузетака крајем 14. века). Медаљарство се нарочито развило у доба ренесансе у Италији. Интензивни развој медаљарства датира од доба класицизма почетком 19. века. Новији медаљари се држе углавном традиционалних облика, при чему теже за што оштријом карактеризацијом портретисаног лика. У Србији су радили медаље Ђорђе Јовановић, Тома Росандић, Сретен Стојановић, а у Хрватској Роберт Франгеш Михановић, Иван Мештровић, Антун Аугустинчић, Вања Радауш и др.

Слична медаљи само правоугаоног или квадратног облика је плакета.

Етимологија

Први пут потврђена на енглеском 1578. године, реч медаља је изведена из средњефранцуске речи médaille, која је сама проистекла из италијанске речи medaglia, и ултиматно из посткласичне латинске речи medalia, што значи новчић вредан пола денаријуса. Реч медаљон (енгл. medallion, први пут потврђена на енглеском 1658. године) има исту коначну деривацију, али овог пута преко италијанског medaglione, што значи „велика медаља“. Постоје две теорије о етимологији речи medalia: прва је да је сама латинска medalia изведена од придева medialis што значи „медијални“ или „средњи“; друга је да medaglia потиче од вулгарног латинског metallea (монета), што значи „метал (кованица)“ и она од латинског metallum, што је латинизација грчког μέταλλον (metallon), „рудник“.

Историја

Бронзана медаља Изабеле д'Есте, принцезе и покровитеља ренесансних хуманиста, која је била дата на поклон.

Медаља цара Јована VIII Палеолога током његове посете Фиренци, рад Пизанела (1438). Легенда на грчком гласи: „Јован Палеолог, василевс и аутократор Римљана“.

Сребрна Гезијска медаља у знак сећања на заузимање Брила 1572.; ово је произведено комерцијално.

Први познати случај додељивања ордења потиче од историчара Јосифа Флавија који, пишући дуго после тог догађаја, наводи да је у другом веку пре нове ере, првосвештеник Јонатан предводио Јевреје у помоћ Александру Баласу, и да је у замену за то, Александар „...послао Јонатану... почасне награде, као златно дугме, које је обичај давати краљевим сродницима.” Римски цареви су користили како војне награде, медаље, тако и политичке поклоне медаљона који су били као веома велики новчићи, обично златни или сребрни, и исковани као новчићи. Ови и стварни златници често су постављани као комади накита, које су носила оба пола.

Брактеат је врста танке златне медаље, обично равне на полеђини, која се налази у северној Европи од такозваног „мрачног доба“ или периода миграција. Често имају омче за вешање и очигледно су биле намењене да се носе на ланцу као накит. Оне имитирају, у извесној мери, римске царске новчиће и медаљоне, али имају главе богова, животиња или друге мотиве. Лудардова медаља, произведена око 600. године у англосаксонској Енглеској, је изоловани пример, познат из једног примерка, хришћанске медаље, са натписом по имену Лудард (или „Свети Летард“), први свештеник међу Англосаксоницима, и највероватније је представљена преобраћеницима. Преживели примерак је опремњени за ношење као накит.

Сматра се да је средњовековно оживљавање почело око 1400. године са екстравагантним француским принцом Жаном, војводом де Беријем, који је наручио велики број великих медаља које су вероватно биле произведене у веома малом броју, или у јединственом одливу. Од оригинала од племенитих метала сачувани су само одливци у бронзи, мада се зна да су бар неке медаље биле окићене и драгуљима, и оне су могле да се носе на ланцу. У истом периоду, прва позната посткласична медаља у знак сећања на победу је искована за Франческа Карару (Новело) поводом заузимања Падове 1390. Италијански уметник Пизанело, генерално се сматра најбољи медаљистом ренесансе, почевши од 1438. медаљом у част јединствене посете византијског цара Јована VIII Палеолога Италији. Ово је вероватно био комерцијални подухват, али су његове касније медаље углавном наручиване за дистрибуцију као поклони од стране владара или племића. Као и скоро све медаље из ране ренесансе, биле су ливене, а не коване. Са сваким узастопним изливанјем медаља је постајала нешто мања, и серије које су могле да се произведу вероватно нису биле велике. Сматра се да је често коришћен оловни „шаблон”. Повезаност медаља и класичног препорода почела је да добија прилично другачији облик, а размена медаља постала је повезана са ренесансним хуманизмом. Принчеви су слали медаље хуманистичким писцима и научницима као признање за њихов рад, а хуманисти су почели да праве своје медаље, обично у бронзи, да би их слали својим покровитељима и сарадницима. Мода је остала ограничена на Италију до пред крај 15. века, када се проширила на друге земље. До 16. века, медаље су све више производили владари или градови у пропагандне сврхе. Године 1550, у Аугзбургу у Немачкој уведена је машина за штанцање помоћу челичних матрица и убрзо је овај процес постао стандардан. Уметник би сада правио резбарени драгуљ уместо да моделује рељеф.

На истоку је Османско царство давало велики избор медаља и одликовања од 18. века.

Побожне медаље постале су популарне у католичким земљама. Веома позната је Чудотворна медаља, чији је дизајн настао на основу указања Блажене Девице Марије Светој Катарини Лабуре у Паризу. Године 1832, током епидемије, подељене су прве медаље, којима су приписана бројна исцељења и обраћења, која су добила назив Чудотворна медаља и подељена милионима људи широм света.

Литература

• Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част: Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. 
• Јовићевић, Милан (1968). „Црногорска одликовања”. Гласник цетињских музеја. 1: 149—170. 
• Jovićević, Milan (1982). Crnogorska odlikovanja. Cetinje: Muzeji Cetinja. 
• Jovićević, Milan (1998). Crnogorska odlikovanja i plakete. Cetinje: Izdavački centar. 
• Romanoff, Dimitri (1980). The Orders, Medals and History of Montenegro (1. изд.). Copenhagen: Bent Carlsens. 
• Osborne, Harold (ed), The Oxford Companion to the Decorative Arts, 1975, OUP, ISBN 0-19-866113-4
• Stephen K. Scher, et al. "Medal." In Grove Art Online. Oxford Art Online, Subscription required, (accessed July 28, 2010).
• Weiss, B. "Collection of Historical and Commemorative Medals". [1]
• Louis Forrer, Biographical Dictionary of Medallists (Spink & Sons, 1904–1930) is an eight volume reference in English listing medallists through history.
• Ulrich Thieme, Felix Becker, Allgemeines Lexicon der Bildenden Kùnstler von der Antike bis zur Gegenwart (Leipzig : 1907–1949) is a thirty six volume work in German that lists all artists without differentiating their specialty and medium like the Forrer work.
• Maurer, B. „Primitive and Nonmetallic Money”. Ур.: Yago, K.; Battilosi, S.; Cassis., Y. Handbook of the History of Money and Currency. Springer. стр. 87-104. 
• Glyn Davies (1996). Chronology of Money 1900 — 1919. ISBN 978-0-7083-1351-0. Архивирано из оригинала 2006-07-14. г. Приступљено 2006-08-09. 
• Jankowski, Lyce (2018). Les amis des monnaies – la sociabilité savante des collectionneurs et numismates chinois de la fin des Qing. Paris: Maisonneuve et Larose nlle édition. ISBN 978-2-37701-030-1. 
• „Collectibles”. Maritime International. Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Noonan, Thomas S. (1999). „Reviewed work: The Origins of the Old Rus' Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries, Omeljan Pritsak”. The Russian Review. 58 (2): 319—320. JSTOR 2679589. 
• Hellie, Richard (1999). „Reviewed work: The Origins of the Old Rus' Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries, Omeljan Pritsak”. Slavic Review. 58 (4): 909—910. JSTOR 2697226. doi:10.2307/2697226. 
• PlantageGeld, Plantation tokens, mainly Netherlands East Indies (Sumatra and Java), British North Borneo and Ceylon
• Chicago Coin Club Reference
• Australianstamp.com – Glossary of Numismatic terms
• Token Tales, an educational website on trade tokens
• Médailles Jeanne d’Arc, French site containing pictures and descriptions of Medallions devoted to Joan of Arc

Спољашње везе

• "Historical Medallions". historicalmedallions.com
• European sculpture and metalwork, a collection catalog from The Metropolitan Museum of Art Libraries (fully available online as PDF), which contains material on medals (see index)
• Medals and the Royal Mint Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. јул 2018)
• „American World's Fair and Expo Medals”. ExpositionMedals.com. 
• „Historical and Commemorative Medals”. Benjamin Weiss. 
• „Medals of the World”. Megan C. Robertson. 
• „The home of British and Allied militaria”. Julie McCullum's Militarium. Архивирано из оригинала 2008-08-11. г. 
• „The Nobel Prize Medals and the Medal for the Prize in Economics”. The Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2005-04-10. г. 
• „Medal”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). 1911. стр. 1—18.