Медвеђа
Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 2.686 становника.
Медвеђа | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Медвеђа |
Становништво | |
— 2022. | 2.686 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 50′ 37″ С; 21° 35′ 05″ И / 42.8436001° С; 21.5847063° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 440 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 16240 |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.
Географија
уредиМедвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3,5 км, ширине 1,5 км, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 км), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1,5 km у правцу исток-запад.
Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 км од Лесковца и 22 км од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.[1]
Историја
уредиУ време деспотовине Ђурђа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа, а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.
Одлукама Берлинског конгреса од 1/13. јула 1878. године, гранична линија између Србије и Турске је прошла између Брвенице и Медвеђе; цео басен Медвеђе је припао Србији.[2] Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Основана је 1891. године од дванаест села нова општина Медвеђска, са седиштем у селу Медвеђа.[3] Указом Краља од 31. децембра 1921. године насеље је добило статус варошице. То је подстакло снажан развој трговине и заната. Помиње се 1934. године код села Медвеђе, рудник злата "Слишане" АД. Ту постоје трагови рудокопа из римског доба и средњег века када су ту радили Саси.[4]
У Медвеђи је православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем. Године 1916. месни парох био је поп Стојан Гвоздић. Основна четвороразредна школа у месту постоји од 1888. године. У месту је 1930. године активно Четничко удружење, са дугом традицијом, из времена првих српских комита. У међуратном периоду постојао је СК "Јабланица" који наступа у локалној фудбалској лиги (1933).
У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.[1]
У Медвеђи се налазе запис Савића крушка и запис крст код цркве.
Демографија
уредиУ насељу Медвеђа живи 2.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.[1]
|
м | ж |
|||
? | 3 | 2 | ||
80+ | 16 | 23 | ||
75—79 | 21 | 62 | ||
70—74 | 42 | 85 | ||
65—69 | 67 | 76 | ||
60—64 | 51 | 69 | ||
55—59 | 53 | 64 | ||
50—54 | 77 | 83 | ||
45—49 | 100 | 85 | ||
40—44 | 127 | 117 | ||
35—39 | 103 | 111 | ||
30—34 | 82 | 92 | ||
25—29 | 78 | 87 | ||
20—24 | 92 | 73 | ||
15—19 | 122 | 125 | ||
10—14 | 124 | 137 | ||
5—9 | 115 | 89 | ||
0—4 | 74 | 83 | ||
Просек : | 34,6 | 37,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.034 | 319 | 657 | 37 | 16 | 5 |
Женски | 1.154 | 215 | 682 | 220 | 35 | 2 |
УКУПНО | 2.188 | 534 | 1.339 | 257 | 51 | 7 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 499 | 54 | 0 | 29 | 75 |
Женски | 355 | 22 | 0 | 8 | 93 |
УКУПНО | 854 | 76 | 0 | 37 | 168 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 25 | 28 | 33 | 9 | 16 |
Женски | 5 | 1 | 45 | 4 | 3 |
УКУПНО | 30 | 29 | 78 | 13 | 19 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 5 | 2 | 106 | 30 | 34 |
Женски | 7 | 7 | 39 | 39 | 55 |
УКУПНО | 12 | 9 | 145 | 69 | 89 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 10 | 0 | 0 | 43 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 25 | |
УКУПНО | 12 | 0 | 0 | 68 |
Образовање
уредиУ Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".
Познате личности
уреди- Живко Кулић, универзитетски професор и афористичар
- Југослав Петрушић, српско-француски агент и контраобавештајац
Галерија
уреди-
Панорама Медвеђе.
-
Панорама Медвеђе.
-
Панорама Медвеђе.
-
Панорама Медвеђе.
-
Ознака на улазу у Медвеђу.
-
Црвени трг.
-
Црвени трг.
-
Јабланичка улица.
-
Јабланичка улица.
-
Спомен чесма на Црвеном тргу.
-
Спомен чесма на Црвеном тргу.
-
Спомен чесма на Црвеном тргу.
-
Спомен чесма на Црвеном тргу.
-
Општинска библиотека „Петар Петровић Његош”.
-
Фонтана на тргу испред Општинске библиотеке.
-
Река Лапаштица на току кроз Медвеђу.
-
Основна школа „Горња Јабланица”.
-
Двориште основне школе „Горња Јабланица”.
-
Двориште основне школе „Горња Јабланица”.
-
Двориште основне школе „Горња Јабланица”.
-
Шумска управа Медвеђа.
-
Текија.
-
Текија.
-
Стамбено насеље.
-
Економски и правни факултет Универзитета у Нишу, високошколска јединица у Медвеђи.
-
Споменик палим борцима.
-
Споменик палим борцима.
-
Споменик палим борцима.
-
Средња техничка школа „Никола Тесла”.
-
Средња техничка школа „Никола Тесла”.
-
Средња техничка школа „Никола Тесла”.
-
Споменик ослободиоцима из Другог светског рата у дворишту Средње техничке школе „Никола Тесла”.
-
Црква посвећена Вазнесењу Господњем Спасовдану.
-
Црква посвећена Вазнесењу Господњем Спасовдану.
Референце
уреди- ^ а б в Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
- ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
- ^ "Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године
- ^ "Правда", Београд 1934. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.