Медитације (књига)
Медитације или Самом себи је књига римског императора-филозофа Марка Аурелија. Претпоставља се да аутор никада није планирао да објави своје списе. У књизи Марко Аурелији излаже своје мисли и запажања стечене током година управљања империјом и ношења са великим кризама, попут ратова, економске кризе и пандемије која је убила неколико милиона Римљана.[1] Становишта и погледи на свет изнесени у књизи припадају Стоичкој школи филозофије.[2]
| Медитације | |
|---|---|
 Издање књиге на немачком језику, 1727. | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Τὰ εἰς ἑαυτόν |
| Аутор | Марко Аурелије |
| Земља | Римско царство |
| Језик | Коине (грчки) |
| Превод | |
| Преводилац | Милош Н. Ђурић |
Претпоставља се да је Марко Аурелије значајан део дела, које је написано у 12 књига на старогрчком језику,[3] писао и током свог боравка у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица).
Издања на српском уреди
- Аурелије, Марко (2004). Самом себи. Дерета. стр. 212. ISBN 978-86-6457-239-2.
- Аурелије, Марко (2018). Мисли. MIBA BOOKS. стр. 147.
- Аурелије, Марко (2019). Медитације или самом себи. Укронија. стр. 150. ISBN 9788660020385.
Цитати уреди
Помисли на све прошле године у којима си говорио себи „Урадићу то сутра“, и на то како су ти богови изнова и изнова пружали периоде благостања које ниси искористио. Време је да схватиш да си део Универзума, да те је изродила сама Природа, и да је твоје време ограничено. Сваки тренутак мудро искористи, како би спознао свој унутрашњи сјај. У супротном, он ће нестати и вечито бити ван твог домашаја.[4]
Свако живи само у овом тренутку сада. У остало време, или је живео, или је оно још у мраку. Сасвим је кратко време које сваки појединац проживи, а исто је тако сићушно место на земљи на којем живи. Сићушна је и најдуготрајнија посмртна слава, која се, уосталом, ослања само на предање сићушних људи који ће већ сутра умрети и који не познају ни сами себе, а камоли човека који је већ одавно мртав.[5]
Ако неко може да ми докаже и да ме убеди како моје мишљење или рад нису правилни, ја ћу радосно променити своје гледиште. Јер ја тражим истину која још никада никоме није наудила. Оштећен је само онај који истраје у својој грешци и незнању.[6]
Не троши остатак свога живота у размишљању о другим људима, осим ако то служи општем добру, јер ћеш, ако се будеш мучио око тога шта овај или онај ради и зашто он то ради, шта каже, шта мисли и намерава, и осталим сличним питањима која нас одводе од посматрања нашег сопственог ума, бити спречен да обавиш неки други посао. Стога у низу представа треба избегавати све што нема основе и сврхе, а пре свега радозналост, бригу о стварима које те се не тичу и све рђаве мисли.[7]
Референце уреди
- ^ Robertson, Donald (2020-04-25). „Stoicism in a time of pandemic: how Marcus Aurelius can help”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.
- ^ „10 excerpts from Marcus Aurelius' 'Meditations' to unlock your inner Stoic”. Big Think (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.
- ^ "Close imitation of Attic was not required because Marcus Aurelius wrote in a philosophical context without thought of publication. Galen's many writings in what he calls 'the common dialect' are another excellent example of non-atticizing but highly educated Greek." Simon Swain, (1996), Hellenism and Empire, p. 29. Oxford University Press.
- ^ Đurđević, Sanja (2017-03-28). „Meditacije Marka Aurelija – citati za mrzovoljne dane”. Kultiviši se (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-29.
- ^ „Moj izbor iz knjige: “Samom sebi” Marko Aurelije Antonin | Aknjige.com” (на језику: енглески). 2019-06-16. Приступљено 2021-11-29.
- ^ Vučković, Miloš Z. „DESET VEČNIH LEKCIJA CARA-FILOZOFA ZA LIDERE: Misli Marka Aurelije stare 2000 godina nisu izgubile na relevantnosti”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-29.
- ^ „Samom sebi”. www.inspiracija.rs. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-29.
Спољашње везе уреди
пронађите на Википедијиним
сестринским пројектима:
