Медицински факултет Универзитета у Београду
високошколска установа
(преусмерено са Медицински факултет у Београду)
Медицински факултет је високошколска установа Универзитету у Београду. Свечано је отворен 9. децембра 1920. говором професора Милана Јовановића Батута у свечаној сали Универзитета. Након тога је приступним предавањем др Ника Миљанића, професора анатомије означен почетак наставе на Факултету.
 Зграда Медицинског факултета | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 9. децембар 1920. |
| Афилијација | Универзитет у Београду |
| Декан | Татјана Симић |
| Академско особље | 660 (2018/19)[1] |
| Број студената | 5.628 (2018/19)[1] |
| Додипломци | 4.508 (2018/19)[1] |
| Постдипломци | 236 (2018/19)[1] |
| Докторанди | 884 (2018/19)[1] |
| Локација | Београд, Србија 44° 47′ 51″ N 20° 27′ 40″ E / 44.79750° С; 20.46111° И |
| Веб-сајт | www |
 | |
Настава на Медицинском факултету је требало да почне 1914. године али је то осујетио Први светски рат.[2] На Дан државности Србије 2020. године, у години када Медицински факултет обележава стогодишњицу оснивања, одликован је Сретењским орденом првог реда.[3]
Катедре и институти
уредиСвоју делатност факултет обавља у својим наставним базама.
На факултету постоје следећи институти и одговарајуће катедре:
Институти:
- Институт за хемију у медицини
- Институт за биофизику у медицини
- Институт за биологију и хуману генетику
- Институт за анатомију
- Институт за хистологију и ембриологију
- Институт за медицинску физиологију
- Институт за биохемију
- Институт за микробиологију и имунологију
- Институт за патолошку анатомију
- Институт за патолошку физиологију
- Институт за епидемиологију
- Институт за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију
- Институт за хигијену и медицинску екологију
- Институт за судску медицину
- Институт за социјалну медицину
- Институт за медицинску статистику и информатику
Предмети катедре:
- Хуманистичких наука (Медицина и друштво - Медицинска социологија и Медицинска етика; Енглески језик, Латински језик; Увод у науку; Историја медицине; Комуникација у медицини; Становништво, екологија, медицина; Биоетика; Биоетика хумане сексуалности)
- Медицина рада
- Физикална медицина и рехабилитација
- Интерна медицина
- Радиологија
- Основи онкологије
- Нуклеарна медицина
- Инфективне болести
- Неурологија
- Психијатрија
- Дерматовенерологија
- Хирургија
- Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом
- Офталмологија
- Гинекологија и акушерство
- Педијатрија
Наставне базе Медицинског факултета:
- Клинички центар Србије, са својим клиникама и институтима
- Центар за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију
- Институт за алергологију и имунологију
- Институт за анестезиологију и реаниматологију
- Институт за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма
- Институт за хематологију
- Институт за кардиоваскуларне болести
- Институт за неурохирургију
- Институт за ортопедску хирургију и трауматологију
- Институт за плућне болести и туберкулозу
- Институт за болести дигестивног система
- Институт за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма
- Клиника за гастроентерологију и хепатологију
- Клиника за нефрологију института за урологију и нефрологију
- Универзитетска дечја клиника
- Клиничко - болнички центар - Звездара
- Клиничко - болнички центар - Земун
- КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ - Београд
- Клиника за хирургију
- Клиника за интерну медицину
- Институт за мајку и дете - Нови Београд
- Институт за ментално здравље - Београд
- Реуматолошки институт - Београд
- Специјална ортопедска болница - Бањица
- КБЦ „Бежанијска Коса“
- Клиника за хирургију
- Клиника за интерну медицину
- Институт за неонатологију
- Институт за онкологију
- Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње
- Клиника за кардиоваскуларне хирургију
- Клиника за интерну медицину
- Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт“
У оквиру факултета постоји Музеј анатомије човека Медицинског факултета у Београду.
Декани
уредиДекани Медицинског факултета од оснивања су:[4]
- Милан Јовановић Батут 1920/21.
- Војислав Суботић 1921/22.
- Ђорђе Јоановић 1922/23, 1925/26, 1927—29.
- Рихард Буријан 1923/24, 1926/27, 1933/34.
- Ђорђе Нешић 1924/25, 1930—32.
- Александар Игњатовски 1929/30.
- Димитрије Антић 1932/33.
- Александар Радосављевић 1934/35.
- Милош Богдановић 1935/36.
- Александар Костић 1936—39.
- Коста Тодоровић 1939/40.
- Јеврем Недељковић 1945/46.
- Војислав Арновљевић 1946—48.
- Бранко Шљивић 1948—50, 1957/58.
- Александар Ђорђевић 1950/51.
- Владимир Спужић 1951/52.
- Бранислав Станојевић 1952—54.
- Милутин Нешковић 1954—57.
- Јулијана Богићевић 1958/59, 1962—64.
- Радивоје Беровић 1959—62.
- Војислав Даниловић 1964—67.
- Борислав Божовић 1967—72.
- Иван Станковић 1972—74.
- Божица Ротовић 1974—76.
- Михајло Чемерикић 1976—78.
- Светислав Костић 1978—80.
- Љубисав Ракић 1980—84.
- Јован Мићић 1984—87.
- Предраг Ђорђевић 1987—91.
- Радивоје Грбић 1991—2000.
- Слободан Апостолски 2000—02.
- Владимир Костић 2002—04.
- Богдан Ђуричић 2004—08.
- Владимир Бумбаширевић 2009—12.
- Небојша Лалић 2012-20.
- Лазар Давидовић 2020-24.
- Татјана Симић 2024-
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019.
- ^ Стогодишњак с мањком година („Политика“, 7. децембар 2014)
- ^ Вучић уручио сретењска одликовања („Политика“, 15. фебруар 2020)
- ^ „Насловна МФУБ”. Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet (на језику: српски). Приступљено 2022-03-25.
