Отворите главни мени

Медуза (митологија)

Медуза - слика из 1895. године

У грчкој митологији, Медуза[1] је чудовиште у женском облику, ћерка Форкије и Кето.[2] Аутор Хигинс наводи да је ћерка Гордона и Цето.[3]. Њен поглед је био смртоносан и био би окамењен свако ко би је погледао у очи. Имала је још две сестре, Стено и Еуријала, које су биле бесмртне, а она сама је била смртно биће. Имала је змије уместо косе, крила, огромне зубе, канџе и исплажен језик. Не крају мита, Персеј јој je одрубио главу, и из њеног тела изашли су Пегаз и Хрисаор.[4] Према Хесиоду и Есхилу, она је живела и умрла на острву Сарпедон, негде у близини Цистене. Романописац из 2. века Дионисиос Скитобрахион наводи да је живела негде у Либији, док је Херодот тврдио да су Бербери осмислили њен мит, као део њихове религије.

Медузи је одсекао главу херој Персеј, који је након тога користио њену главу, која је задржала способност да претвара посматраче у камен, као оружје[5] док је није дао богињи Атини да је стави на свој штит. У класичној антици слика Медузине главе се појавила у направи за одвраћање зла познатој као Горгонејон.

ТрансформацијаУреди

Медуза је рођена као девојка нежних црта лица и златне косе, која је посветила свој живот целибату у служби богиње Атине. Упркос томе, њеној лепоти није могао одолети бог Посејдон, који је ушао у Атинин храм и састао се са Медузом. Постоје две теорије о том њиховом сусрету. Према једној теорији, Посејдон је силом зграбио девојку и одузео јој невиност, док према другој, Медуза је прихватила његово удварање и препустила се страстима, да је на крају пристала и да се уда за њега. У оба случаја, Атина је то схватила као вид непоштовања и одлучила да је казни, тако што је проклела застрашујућим изгледом. Њена коса је замењена змијама отровницама, кожа је почела да јој пуца и стари, зуби су јој још више израстали, а очи добијале језив изглед. Још једав вид казне био је да свако, ко би је погледао директно у очи, истог тренутка био би претворен у камен.[6]

 
Медуза проклета ружноћом

Персеј и МедузаУреди

Гласине о постојању Медузе брзо су се прошириле градовима. Била је позната као монструозно биће, опасно не само по човека, већ и по било које живо биће, које је живело у земљи Хиперборејаца. Због тога је представљала изазов за ловце на њену главу. Многи ратници желели су да докажу своју храброст и борбеност, тако што ће учинити нешто што до сада никоме пре њих није успело — да убију Медузу. Али свако ко је дошао у њено склониште, направио је исту грешку — погледао је у очи. Током година и деценија, њен дом само је постајао богатији новим статуама ратника и животиња.

За то време док су мушкарци ишли у неуспешан лов на Медузу, на острву Сериф живео је Персеј са својом мајком Данајом. У намери да спаси мајку од удаје за краља Полидекта, понудио му је Медузину главу као залог да овај одустане од женидбе са Данајом. Краљ је одмах пристао, јер је веровао да се Персеј више никада неће вратити у Сериф. Персеј је сазнао где се Медуза налази и припремио се за борбу са њом. Богови су му подарили оклоп и оружје који ће му помоћи у борби. Атина му је дала углачани штит помоћу кога ће моћи да види Медузин одраз. Хермес му је дао несаломив срп од дијаманата којим ће са лакоћом одсећи главу. Након тога, прибавио је још и крилате сандале и невидљиви шлем.[7]

Медузина смртУреди

 
Рубенс: Глава Медузе

Персеј је стигао у земљу Хиперборејаца и дошао до Медузиног склоништа. Загледао се у глатку површину свог штита и видео Медузу како спава. Уз Атинину помоћ, он јој је пришао.[7] Змије на њеној глави осетиле су Персејево присуство, и пробудиле Медузу. Персеј је на време реаговао и успео да је обезглави. На његово запрепашћење, из њеног мртвог тела изашли су Пегаз и ратник Хрисаор. То су била бића које је Посејдон зачео са Медузом. Персеј је ставио главу у чаробни тоболац. Иако је била мртва, Медузин поглед је и даље био опасан. Са њеном главом одлетео је на југ, и пред залазак сунца спустио се у близину дворца Титана Атланта. Пошто је овај био јако негостољубив према њему, он му је за казну показао главу Медузе и претворио га у планину. Затим је кренуо према истоку и прелетео преко Либијске пустиње. Током лета из Медузине одрубљене главе капала је крв по пустињи, и ту су се из њене крви намножиле змије отровнице.[7] На крају се вратио кући, отишао до краља Полидекта и рекао да доноси обећани свадбени поклон. Краљ и његова свита су га обасули увредама, па им је он на крају показао Медузину главу и све их окаменио. Пошто је спасио мајку нежељеног брака, отишао је до храма богиње Атине и предао јој главу Медузе.[7]

Галерија сликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Probably the feminine present participle of medein, "to protect, rule over" (American Heritage Dictionary; compare Medon, Medea, Diomedes, etc.). If not, it is from the same root, and is formed after the participle. OED 2001 revision, s.v.; medein in LSJ.
  2. ^ as in Hesiod, Theogony 270, and Pseudo-Apollodorus Bibliotheke, 1.10.
  3. ^ "From Gorgon and Ceto, Sthenno, Euryale, Medusa".
  4. ^ „Medusa”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 16. 4. 2018. 
  5. ^ Bullfinch, Thomas. „Bulfinch Mythology – Age of Fable – Stories of Gods & Heroes”. Приступљено 7. 09. 2007. »...and turning his face away, he held up the Gorgon's head. Atlas, with all his bulk, was changed into stone.« 
  6. ^ „Medusa”. Greek Mythology. Приступљено 16. 4. 2018. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Грејвс, Роберт. Грчки митови. Скопје : Табернакум, 2002. стр. 192—195. ISBN 978-9989-937-47-7. 

ЛитератураУреди

  • Грејвс, Роберт. Грчки митови. Скопје : Табернакум, 2002. стр. 192—195. ISBN 978-9989-937-47-7. 

Спољашње везеУреди