Медунац

Медунац или храст медунац (лат. Quercus pubescens) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Претежно расте у јужној Европи и југозападној Азији.

Медунац
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Quercus
Секција:	Quercus
Врста:	Q. pubescens
Биномно име
Quercus pubescens Willd.
Распрострањеност врсте
Синоними
Списак Eriodrys lanata Raf. Quercus adjecta Gand. Quercus admixta Gand. Quercus aegilops Mill. Quercus amplifolia Guss. Quercus appenina Lam. Quercus aspera Bosc Quercus asperata Pers. Quercus bacunensis Vuk. Quercus banja Endl. Quercus bellojocensis Gand. Quercus brachyloba Jord. Quercus brachyphylla Kotschy Quercus brachyphylloides Vuk. Quercus brandisii (Vuk.) Vuk. Quercus brevifolia Kotschy ex A.DC. Quercus buccarana Vuk. Quercus budayana Haberle ex Heuff. Quercus budensis (Borbás) Borbás Quercus collina Schleich. ex Endl. Quercus conglomerata Pers. Quercus croatica Vuk. Quercus cupaniana] Guss. Quercus dalmatica Radic Quercus diversifrons Borbás Quercus erythrolepis (Vuk.) Vuk. Quercus humilis Mill. Quercus ilicifolia Koord. & Valeton ex Seemen Quercus lacinifolia Vuk. Quercus laciniosa Boreau Quercus lanuginosa (Lam.) Thuill. Quercus macrostipulata Guss. ex Parl. Quercus menesiensis Kit. Quercus microbalanos Boreau Quercus microlepis Vuk. Quercus oxycarpa Raddi Quercus pinnatifida C.C.Gmel. Quercus pseudoaegilopsis Petz. & G.Kirchn. Quercus rufa Vuk. Quercus schulzei (Vuk.) Vuk. Quercus sectifolia Vuk. Quercus stenolepis Vuk. Quercus subspicata (A.Camus) C.Vicioso Quercus sulcata Vuk. Quercus susedana Vuk. Quercus tenorei (A.DC.) Borzí Quercus torulosa (Vuk.) Raddi Quercus virgiliana (Ten.) Ten. Quercus vukotinocicii Borbás Quercus anatolica O.Schwarz Quercus crispata Steven Quercus subpyrenaica Villar

Опис

Жирови и лишће медунца

Quercus pubescens

Quercus pubescens

Корење је развијено, гранато и добро расте у каменитој подлози.

Стабло може бити високо и 20 м, али може бити и у виду грам, покривено пепељасто-сивом кором, која има дубоке уздужне и попречне бразде. Стабло може достићи пречник већи од 2 м.

Пупољци су овални, са пиком на врху, величине око пола центиметра, обавијени љуспама.

Листови су светлозелени и глатки на лицу и тамнозелени са длачицама на наличју. Облик лиски је овалан са режњевима. Смештени су на дужим дршакама. Рубови листа су дубоко засечени, па има обле и широке зупце.

Цветови су једнополни. Женски цветови се јављају у групама, од 2 до 5 или појединачно, а мушки су скупљени у ресе. Број прашника је од 5 до 8., док имају један гинецеум. Цвета паралелно са листањем, у периоду од маја до априла.

Плодови (жирови) су округласти, са пиком на врху, пречника око 2 цм. Могу бити без дршке или се налазити на дршци. Период сазревања је од септембра до октобра.

Ареал распрострањења

Аутохтоно расте на простору Централне и Јужне Европе и Југозападу Азије.

Станиште

Одговара му субмедитеранска клима и плитка каменита тла. Не погодује му базна pH тла, у супротном буде грмолик и мање развијен. Храст има изузетно дуг животни век, више векова.

Расејавање и размножавање

Расејава се зоохорно, а размножава рекалцитрантним, ексалбуминским семеном.

Употреба

Плод се користи у исхрани, због високог садржаја шећера.

Стабло се користи за огрев.

Галерија

• 
  лист
• 
  лист
• 
  изданак
• 
  изданак
• 
  купула плода

Види још

• Храст китњак
• Храст лужњак