Мези
Мези или Мизи (лат. Moesi, грч. Μυσοί), Межани или Мижани, су били трачко племе које је у 1. веку п. н. е. насељавало област између Доњег Дунава и планине Балкан.
Покорени су од римског императора Марка Краса 29. године п. н. е. и касније романизовани.
По освајању Мезије, Крас је претвара у римску провинцију која се простирала на данашњој територији уже Србије. Даљи напредак ова провинција доживљава у време цара Тиберија када се проширује на простор данашње Србије и север данашње Бугарске све до ушћа Дунава у Црно море а на југу се простире до планине Балкан. Под владавином цара Домицијана Мезија је подељена на Мезију Супериор (Горња Мезија) и Мезију Инфериор (Доња Мезија).
Порекло
уредиПретпоставља се да су током бронзаног доба Мизи насељавали земље источно од Мораве и Дунава, а касније мигрирали на југоисток у Малу Азију, све до Месопотамије, о чему сведоче археолошка налазишта Брњичке групе. Херодот у својим списима говори да су пред Тројански рат Мизи прешли Босфор и дошли до Јонског мора[1]. Након пропасти Хетитске државе почео је други талас миграције Миза ка Малој Азији. Након напуштања Мале Азије долазе на Балкан крајем 13—12. века п. н. е, и тамо налазе Хетитску империју у стању пропадања.[2]
Хомер у својој „Илијади“ помиње Мизе као савезнике Тројанаца. Страбон говор о њима да су дошли са Дунава током Тројанског рата и населили места где су пре њих живели Фригијци[3]. По њима се подручје на северозападу зове Мезија. Њихов језик, по Страбону, је био „мешавина“ су фригијског и лидијског језика.
Антика
уредиУ доба ране антике Мези су били под влашћу краљева древне Македоније и очигледно доживели знатан старогрчки утицај.
После освајања Македоније и даље ширење царства, Римљани почињу да ратује са подунавским племенима. Мези се тада удружују у савезе са сродним илирско-трачким племенима, са којим су до тада имали затегнуте односе због сукоба око пашњака. Тако су често били у сукобу са Скордисцима, Трибалима, Бесима и др. Најпознатији центар заједнице племена Меза је дуж реке Цибрице у Бугарској.
Референце
уреди- ^ Геродот, История, 7, 20
- ^ K. Bittel, Die archäologische Situation in Kleinasien um 1200 v. Chr. und während der nachfolgenden vier Jahrehunderte. — Griechenland,. die Ägäis und die Levante während der «Dark Ages». Wien, Verlag der Österr. Akad. d. Wiss.: 1983, 25 — 65.
- ^ Страбон, География, VII, 3.10; XII,3.3
Литература
уреди- Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
- Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi (1. изд.). Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
- Папазоглу, Фанула (1980). „О хеленизацији и романизацији”. Глас САНУ. 320 (2): 21—36.
- Срејовић, Драгослав (2002). Илири и Трачани: O старобалканским племенима. Београд: Српска књижевна задруга.