Мезија (лат. Moesia, грч. Μοισία [Moisía]) је била античка област, која је добила назив по Мезима, древном трачком племену које је живело јужно од доњег тока реке Дунава, у областима које данас припадају Србији и Бугарској. Почетком 1. века нове ере, Мезију су освојили Римљани, који су на том подручју установили истоимену провинцију.[1][2]

Карта Мезије

ИсторијаУреди

Мало се зна о Мезима пре 29. п. н. е. када их је први пут поразио римски заповедник Марко Крас. Нешто касније дошло је до стварања посебне римске провинције. Није јасно, међутим, када је тачно Мезија организована као провинција: први царски легат за кога се зна у овој провинцији био је Аул Цецина, а вест се односи на 6. годину (Касије Дион, 51.29.3); но, није искључено да је Мезија била основана и неку годину раније.

Организација провинције у дефинитивном облику припада времену цара Тиберија. Од његових времена, Мезија је обухватала готово читаву територију данашње централне Србије и даље се простирала дуж читавог доњег Дунава (на територији данашње Бугарске), све до ушћа у Црно море, а јужна граница је ишла до планине Балкан. Од времена цара Домицијана, Мезија се поделила на Горњу и Доњу Мезију.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди