Прва Мезија
Прва Мезија, односно Мезија Прима (лат. Moesia Prima) је била римска провинција, која је настала у време цара Диоклецијана (284—305), када је дотадашња провинција Горња Мезија (лат. Moesia Superior) подељена на две нове покрајине. Тако су настале: провинција Прва Мезија (на северу) и провинција Дарданија (лат. Dardania) на југу. Главни град Прве Мезије био је Виминацијум. Као римска, а потом и византијска провинција, Прва Мезија је опстала све до почетка 7. века, када су је освојили Авари и Словени.[1]
| Прва Мезија Moesia Prima | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 293—602 | |||||||||
 Прва Мезија и суседне покрајине око 400. године | |||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 293 | ||||||||
• Укинуто | 602 | ||||||||
| |||||||||
Историја
уреди
Провинција Прва Мезија је створена крајем 3. века током административних реформи римског цара Диоклецијана (284–305), који је дотадашњу провинцију Горњу Мезију поделио на две одвојене провинције: Прву Мезију на северу и Дарданију на југу.
Цар Диоклецијан је током 293. године лично допутовао у тадашњу Горњу Мезију, дошавши у Виминацијум. Током те посете створио је нову провинцију, која је названа Првом Мезијом (Мезија Прима). У појединим изворима, помиње се и описни назив Мезија Маргенсис (лат. Moesia Margensis), што се односило на реку Маргус (лат. Margus / Велика Морава).
У прво време, провинција Прва Мезија припадала је Дијецези Мезији, која је за време цара Константина I (306–337) подељена на два дела, те су тако настале: Дијецеза Дакија на северу и Дијецеза Македонија на југу. Приликом те поделе, провинција Прва Мезија је ушла у састав Дијецезе Дакије, која је припадала преторијанској префектури Илирик.[2]
Римски цар Јовијан (363-364), који је поново успоставио хришћанство као религију Римског царства, рођен је у Првој Мезији, односно у Сингидунуму (данашњи Београд). У својој раној каријери, каснији римски цар Теодосије I (379-395) служио је око 373. године као војни заповедник Прве Мезије. Римски цареви Теодосије I и Грацијан састали су се 382. године у Виминацијуму, главном граду Прве Мезије, за време Готског рата.[3]
Подунавска граница Прве Мезије била је заштићена утврђењима у саставу римског лимеса. У провинцији су биле смештене две римске легије: Легија IV Флавија у Сингидунуму и Легија VII Клаудија у Виминацијуму. Епиграфски и наративни извори сведоче да је у јавном животу на подручју Прве Мезије преовладавала употреба латинског језика.[4]
Као погранична покрајина, Прва Мезија је у време Велике сеобе народа била под сталном претњом варварских инвазија. Средином 5. века, покрајину су опустошили Хуни, који су 441. године похарали Сингидунум и Виминацијум. У покрајину су касније упадали разни германски народи, као што су Готи, Гепиди и Херули.[5]
За време владавине цара Јустинијана I (527–565) предузети су знатни напори у циљу боље одбране ове покрајине. Тада су додатно утврђени Виминацијум и Сингидунум. Када је исти цар 535. године створио нову Архиепископију Јустинијану Приму са седиштем у истоименом граду (лат. Iustiniana Prima / Царичин Град, код данашњег Лебана у Србији), тој архиепископији је додељена црквена надлежност над свим провинцијама Дијецезе Дакије, укључујући и провинцију Прву Мезију.[6]
Током 6. века, у Прву Мезију су у више наврата проваљивали Словени. Покрајина је такође нападана од Авара, који су током рата (582-584) заузели Сингидунум и Виминацијум.[7] За време војних похода цара Маврикија (584-602) против Авара и Словена, Прва Мезија је служила као база војних операција. После свргавања цара Маврикија (602) византијска одбрана у Првој Мезији је доживела потпуни крах. Недуго потом, Авари и Словени су заузели и разорили Сингидунум и Виминацијум. Провинција Прва мезија је престала да постоји, а на њеном подручју су се током владавине цара Ираклија I (610-626) населили Срби.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мирковић 1981, стр. 89-105.
- ^ Vasić 1995, стр. 327-335.
- ^ Зечевић 1982, стр. 106.
- ^ Mirković 2015.
- ^ Зечевић 1982.
- ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
- ^ Whitby 1988, стр. 142.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
Литература
уреди- Bjelajac, Ljiljana (1995). „Late Roman Amphorae in the Danubian Region (Moesia Prima and Dacia Ripensis)”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 13—20.
- Bulić, Dejan (2013). „The Fortifications of the Late Antiquity and the Early Byzantine Period on the Later Territory of the South-Slavic Principalities, and their re-occupation”. The World of the Slavs: Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD). Belgrade: Istorijski institut SANU. стр. 137—234.
- Vasić, Miloje (1988). „The Circulation of Bronze Coinage at the End of the 4th and Beginning of the 5th Centuries in Moesia Prima and Pannonia Secunda”. Studia numismatica Labacensia: Alexandro Jeločnik oblata. Ljubljana: Narodni muzej. стр. 165—184.
- Vasić, Miloje (1995). „Moesia Prima and Dacia Ripensis in the Time of Valentinian I and Valens (364-378 A.D.)”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 327—335.
- Gudea, Nicolae; Zahariade, Mihail (2017). Moesia Prima: Festungen an der Nordgrenze der Provinz und ihre Truppenkörper. Amsterdam: Hakkert.
- Dušanić, Milena (1974). „Praepositus ripae legionis u natpisima opeka Prve Mezije”. Arheološki vestnik. 25: 275—283.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Мирковић, Мирослава (1979). „Лициније и прогони хришћана у Сингидунуму”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 21—27.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Mirković, Miroslava (2015). Rimljani na Đerdapu: Istorija i natpisi. Zaječar: Narodni muzej.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Поповић, Радомир В. (1991). „Београдски мученици Ермил и Стратоник” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 35 (1-2): 69—81. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 10. 2020. г. Приступљено 13. 05. 2021.
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.
- Цвјетићанин, Татјана (2006). Касноантичка глеђосана керамика: Глеђосана керамика Прве Мезије, Приобалне Дакије, Средоземне Дакије и Дарданије. Београд: Народни музеј.
- Whitby, Michael (1988). The Emperor Maurice and his Historian: Theophylact Simocatta on Persian and Balkan warfare. Oxford: Clarendon Press.
Спољашње везе
уреди
