Америчко-мексички рат
Америчко-мексички рат 1846-1848. је био рат између САД и Мексика, чији су узроци били тежња САД да прошири границе до Пацифика и робовласника Југа за новим територијама.[1]
| Америчко-мексички рат | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Битка код Чапултепека | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
.svg){kind=small} САД |
.svg){kind=small} Сједињене Мексичке Државе | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Џејмс Нокс Полк Закари Тејлор Винфилд Скот Стивен Карни |
Антонио Лопез де Санта Ана Мариано Ариста Педро Ампудиа Хосе Мариа Флорес | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 78 800 | 40.000 | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 1700 погинулих и 11.300 војника умрло од болести. | 6000 војника и 4000 цивила. | ||||||||
ПозадинаУреди
Тексас је прогласио независност 1836, али анексију од стране САД децембра 1845. Мексико је сматрао директном објавом рата.[1]
Директни повод рата који је отпочео 25. априла 1846, био је спор око западних граница Тексаса. Рат је био сукоб неједнаких противника, САД су имале надмоћ у наоружању, опреми, организацији и обучености јединица.[1]
Ратне операцијеУреди
Рат је вођен на 4 оперативна правца. Генерал Закари Тејлор је 18. маја 1846. заузео Матаморос, а 24. септембра, после четвородневног храброг отпора Мексиканаца, ушао је у Монтереј. Код Ангостуре 22./23. фебруара 1847. је одбио противнапад Мексиканаца под генералом Санта-Аном.[1]
Капетан Фримонт (енгл. John Charles Fremont) je уз помоћ флоте 1846. заузео целу Калифорнију. Пуковник Карни (енгл. Stephen Watts Kearny) je 18. августа 1846. заузeo Санта Фе а с њим и читав Нови Мексико.[1]
Међутим, да би се окончао рат, требало је напасти главни град Мексика најосетљивијим правцем. Генерал Скот се почетком марта 1847. искрцао јужно од Веракруза и освојио тврђаву Сан Хуан де Улуа 27. марта. Затим је кренуо у унутрашњост и 15. маја заузео Пуебло де Сарагосу, претходно савладавши отпор Санта-Ане који је дошао са севера.[1]
Америчка победа код Чапултепека 12/13. септембра означава пад главног града Мексико Ситија у који је генерал Скот ушао сутрадан са свега 6.000 људи.[1]
ПоследицеУреди
Потписаним миром у Гвадалупе Идалгу САД добијају Калифорнију и Нови Мексико, а Тексас дефинитивно припада САД.[1]
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва. pp. 125.
Спољашње везеУреди
| Америчко-мексички рат на Викимедијиној остави. |