Википедија

Меморијске картице

Меморијске картице или флеш картице су електронске флеш меморије за складиштење података. Уобичајена је њихова употреба у дигиталним фотоапаратима, мобилним телефонима, таблетима, MP3 плејерима и играчким конзолама. Већина су пиши/бриши и могу чувати податке без напајања.

Од настанка меморијских картица до данас њихова величина је све мања и мања.

ИсторијаУреди

Основа технологије меморијских картица је флеш меморија.[1] Овај уређај је измислио Фуџио Масуока у Тошиби 1980.[2][3] и комерцијализовала га је Тошиба 1987.[4][5]

ПЦ картице (PCMCIA) су биле први комерцијални формати меморијских картица (картице типа I) који су изашли, али се сада углавном користе у индустријским апликацијама и за повезивање I/O уређаја као што су модеми. Године 1992. SanDisk је представио FlashDisk, PCMCIA картицу и једну од првих меморијских картица којој није била потребна батерија да би задржала свој садржај.[6] Од 1994. године пласирано је на тржиште неколико формата меморијских картица мањих од ПЦ картице. Први је био CompactFlash, а касније SmartMedia и Miniature Card. Жеља за мањим картицама за мобилне телефоне, PDA и компактне дигиталне камере довела је до тренда који је претходну генерацију „компактних“ картица учинио великим. Године 2001, само SM је заузео 50% тржишта дигиталних фотоапарата, а CF је заузео тржиште професионалних дигиталних фотоапарата. До 2005. године, међутим, SD/MMC је скоро преузео место SmartMedia, мада не на истом нивоу и са оштром конкуренцијом која је долазила од варијанти меморијских картица, као и CompactFlash. У индустријским и уграђеним областима, чак и древне PCMCIA меморијске картице и даље успевају да задрже своју нишу, док је код мобилних телефона и PDA меморијска картица постала мања.

У почетку су меморијске картице биле скупе, коштале су 3 УСД по мегабајту капацитета 2001;[7] то је довело до развоја Microdrive, PocketZip и Dataplay. Сва три концепта су застарела када су цене флеш меморије постале ниже, а њихов капацитет већи до 2006. године.[6]

Од 2010. године, нови производи компаније Сони (која је раније користила само Memory Stick) и Олимпус (која је раније користила само XD-Card) нуде се са додатним слотом за SD картицу.[8] Заправо, рат формата се окренуо у корист SD картице.[9][10][11]

Табела података одабраних формата меморијских картицаУреди

Назив Скраћеница Фактор облика (mm) DRM
PC Card PCMCIA 85.6 × 54 × 3.3 Не
CompactFlash I CF-I 43 × 36 × 3.3 Не
CompactFlash II CF-II 43 × 36 × 5.5 Не
CFexpress Type A CFA 20 × 28 × 2.8 Непознато
CFexpress Type B CFX 38.5 × 29.8 × 3.8 Непознато
CFexpress Type C ? 54 × 74 × 4.8 Непознато
SmartMedia SM/ SMC 45 × 37 × 0.76  ИД
Memory Stick MS 50.0 × 21.5 × 2.8 MagicGate
Memory Stick Duo MSD 31.0 × 20.0 × 1.6 MagicGate
Memory Stick Pro Duo MSPD 31.0 × 20.0 × 1.6 MagicGate
Memory Stick Pro-HG Duo MSPDX 31.0 × 20.0 × 1.6 MagicGate
Memory Stick Micro M2 M2 15.0 × 12.5 × 1.2 MagicGate
Miniature Card ? 37 × 45 × 3.5 Не
Multimedia Card MMC 32 × 24 × 1.5 Не
Reduced Size Multimedia Card RS-MMC 16 × 24 × 1.5 Не
MMCmicro Card MMCmicro 12 × 14 × 1.1 Не
Nintendo Switch NS 31 × 21 × 3 ?
P2 card P2 85.6 × 54 × 3.3 Не
PS Vita PSV ? ?
SD card SD 32 × 24 × 2.1 CPRM
SxS SxS 75 × 34 × 5 Не
Universal Flash Storage UFS ? Непознато
microSD card microSD 15 × 11 × 0.7 CPRM
xD-Picture Card xD 20 × 25 × 1.7 Не
Intelligent Stick iStick 24 × 18 × 2.8 Не
Serial Flash Module SFM 45 × 15 Не
µ card µcard 32 × 24 × 1 Непознато
NT Card NT NT+ 44 × 24 × 2.5 Не
XQD card XQD 38.5 × 29.8 × 3.8 Непознато
Nano Memory card NM Card 12.3 × 8.8 × 0.7 Непознато

Преглед свих типова меморијских картицаУреди

  • PCMCIA ATA Type I Card (PC Card ATA Type I)
    • PCMCIA Type II, Type III cards
  • CompactFlash Card (Type I), CompactFlash High-Speed
  • CompactFlash Type II, CF+(CF2.0), CF3.0
    • Microdrive
  • CFexpress
  • MiniCard (Miniature Card) (max 64 MB / 64 MiB)
  • SmartMedia Card (SSFDC) (max 128 MB) (3.3 V,5 V)
  • xD-Picture Card, xD-Picture Card Type M
  • Memory Stick, MagicGate Memory Stick (max 128 MB); Memory Stick Select, MagicGate Memory Stick Select ("Select" значи: 2x128 MB са A/B прекидачем)
  • SecureMMC
  • Secure Digital (SD Card), Secure Digital High-Speed, Secure Digital Plus/Xtra/etc (SD са USB конектором)
    • miniSD card
    • microSD card (aka Transflash, T-Flash, TF)
    • SDHC
    • WiFi SD Cards (SD Card With WiFi Card Built in) Powered by Device. (Eye-Fi, WiFi SD, Flash Air)
  • Nano Memory (NM) card
  • MU-Flash (Mu-Card) (Mu-Card Alliance of OMIA)
  • C-Flash
  • SIM картица (Subscriber Identity Module)
  • Smart card (ISO/IEC 7810, ISO/IEC 7816 стандарди картица, etc.)
  • UFC (USB FlashCard) (користи USB)
  • FISH Universal Transportable Memory Card Standard (uses USB)
  • Intelligent Stick (iStick, USB-базирана флеш меморијска картица са MMS)
  • SxS (S-са-S) меморијска картица, нова спецификација меморијске картице коју су развили Sandisk и Sony. SxS је у складу са ExpressCard индустријским стандарцом.[12]
  • Nexflash Winbond Serial Flash Module (SFM) картице, величне су у опсегу 1 MB, 2 MB and 4 MB.

ПоређењеУреди

Стандард SD UFS картица CFast XQD CFexpress
Верзија 3.0 4.0 6.0 7.0[13] 8.0 1.0 2.0 1.0 2.0 1.0 2.0 1.0 ?
У продаји од 2010 Q2 2011 Q1 2017 Q1 2018 Q2 2020 Q1 2016 Q2 ? 2008 Q3 2012 Q3 2011 Q4 2014 Q1 2017 Q2 ?
Bus UHS-I UHS-II UHS-III PCIe 3.0 x1 PCIe 4.0 x2 UFS 2.0 UFS 3.0 SATA-300 SATA-600 PCIe 2.0 x1 PCIe 2.0 x2 PCIe 3.0 x2 PCIe 3.0 x8
Брзина

(пун-дуплекс)

104 MB/s 156 MB/s 624 MB/s 985 MB/s 3938 MB/s 600 MB/s 1200 MB/s 300 MB/s 600 MB/s 500 MB/s 1000 MB/s 1970 MB/s 7880 MB/s

Конзоле за видео игреУреди

 
Меморијска картица у Nintendo Wii, стационарној конзоли за игре.

Многе старије конзоле за видео игре користиле су меморијске картице за чување сачуваних података о игрици. Системи засновани на картриџима првенствено су користили несталну RAM меморију са батеријом унутар сваког појединачног картриџа за чување сачуваних датотека за ту игру. Картриџи без ове RAM меморије су користили систем лозинки или уопште не би сачували напредак. Neo Geo AES, који је SNK издао 1990. године, била је прва конзола за видео игре која је могла да користи меморијску картицу. AES меморијске картице су такође биле компатибилне са Neo Geo MVS аркадним ормарићима, омогућавајући играчима да мигрирају сачуване податке између кућног и аркадног система и обрнуто.[14][15] Меморијске картице су постале уобичајене када су кућне конзоле прешле на оптичке дискове само за читање за чување програма игре, почевши од система као што су TurboGrafx-CD и Sega-CD.

РеференцеУреди

  1. ^ Micheloni, Rino; Crippa, Luca; Marelli, Alessia (2010). Inside NAND Flash Memories (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 2. ISBN 9789048194315. 
  2. ^ Fulford, Benjamin (24. 6. 2002). „Unsung hero”. Forbes. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2008. Приступљено 18. 3. 2008. 
  3. ^ US 4531203  Fujio Masuoka
  4. ^ „1987: Toshiba Launches NAND Flash”. eWeek. 11. 4. 2012. Приступљено 20. 6. 2019. 
  5. ^ „1971: Reusable semiconductor ROM introduced”. Computer History Museum. Приступљено 19. 6. 2019. 
  6. ^ а б „25 Years of CompactFlash: A Look Back at the Pioneering Format”. PCMAG. 
  7. ^ „PCWorld.com - DataPlay Shows Breakthrough in Storage Media”. 8. 6. 2001. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2001. 
  8. ^ Grunin, Lori (2010-01-06). „Sony does SD; Panasonic intros first SDXC cards | 2010 CES — CNET Blogs”. Ces.cnet.com. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-24. Приступљено 2013-01-07. 
  9. ^ "Format-Krieg entschieden: SD-Card setzt sich durch" ("format-war resolved: SD-card prevails"), Chip-online, 14. January 2010
  10. ^ "Camera trends come into focus for 2010", NBC News, 13. January.2010 "As much as the storage-format war cleared up a bit with Sony announcing that it would support SD and SDHC cards ..."
  11. ^ "FEATURE: Playing Your Cards Right at Retail" Архивирано 2013-06-17 на сајту Wayback Machine, Peter K. Burian, 4. June 2010. "Some industry observers have suggested that this development signals an end to the 'format war,' ..."
  12. ^ „SanDisk and Sony announce SxS memory card: Digital Photography Review”. Dpreview.com. Приступљено 2013-01-07. 
  13. ^ Pinto, Yosi. „SD + PCIe/NVMe card New Innovations in SD Cards Lead the Way to Mobile Everything” (PDF). Flash Memory Summit. 
  14. ^ „The Official NEO-GEO Memory Card FAQ by Billy Pitt”. NeoGeoProtos.com. Приступљено 2017-02-10. 
  15. ^ „This Fall Everything Turns To Gold With Neo-Geo: The Player's Gold Card Keeps Them Coming Back For More”. RePlay. св. 16 бр. 2. новембар 1990. стр. 26—7. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Меморијске картице на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меморијске_картице&oldid=25514130”