Менахем Мендељ Шнерсон
Менахем Мендељ Шнерсон (хебр. מנחם מנדל שניאורסון) или Цемах Цедек (хебр. הצמח צדק)[2] био је кабалист и трећи рабин хасидског покрета код Јевреја-Хабад. Рођен је у Љозни, Могиљовска губернија, Руска Империја 9. септембра 1789, оцу Шолому Шахни и мајки Девори Леји (кћерки Шнеур Залмана). Умро је 17. марта 1866. у селу Љубавичи, Руска Империја.
Менахем Мендељ Шнерсон | |
|---|---|
 | |
| Друга имена | Цемах Цедек |
| Датум рођења | 9. септембар 1789. |
| Место рођења | Љозна Руска Империја |
| Крштен | Јевреј |
| Датум смрти | 17. март 1866. (76 год.) |
| Место смрти | Љубавичи Руска Империја |
| Место укопа | Љубавичи |
| Народност | Јевреј |
| Образовање | Хабад |
| Занимање | кабалист, рабин, филозоф |
| Активни период | 1827-1866 |
| Организација | Хабад |
| Радови | Цемех Цедек Дереш Мицва |
| Титула | рабин |
| Претходник | Дов Бер Шнеури |
| Наследник | Шмуел Шнерсон |
| Партнер | Ребецин Шејна |
| Деца | 9 |
| Родитељи | Шолом Шахна (отац) Девора Леја[1] (мајка) |
Биографија уреди
Цемах Цедек је рођен у селу Љозна, 29 Елула 5549. (јеврејски календар), мамо Девори Леји и оцу Шнеур Залману из Љадија. Мама је умрла кад му је било три године, тако га је одгајао само отац, док се није оженио са својом рођакињом (кћер од стрица, рабија Дов Бер Шнеурија) Чајом Мушком Шнерсон. После смрти оца и стрица Дов Бер Шнеурија, која су била рабина, 3 године је владао интеррегнум (орагнизација Хабад није имала једног лидера). Покушао је да увери хасидијске Јевреје да лидерство заузме његов брат Менахем Начум Шнеури или стриц Хаим Абрахам. На крају је сам постао вођа 5. маја 1831. године.[3]
У народу је био познат по своме раду, халахи (књизи јеврејских закона) Цемах Цедек.[4] Написао је и Дереш Мицва (Начин твојих заповести)-његова мистична експозиција Мицве (заповеди јудаизма).
Као лидер хабадске секте остао је у добрим односима са другим јеврејским рабинима. Борио се против Хаскале (јеврејско просветљенство) у Русији, заједно са рабином Јицачаком из Валожине (данас Белорусија), који је био главни рабин Миснагдима (углавном су то били Ашкенази), шта у хебрејском значи "Опозиција" (против јеврејских Хасидиста). Упркој тој опозицији, заједно су наступили против јеврејског просветитељства крајем 18. и у 19. века.[5]
Према речима Баруша Епштајна, његов отац (рабин) Јечиел Михал Епштајн је био под менторством Цемака Цедека, али то оспорава хасидијски историчар Јешуа Мондсхајн.[6]
Чувени цитат уреди
Цемах Цедек је познат по чувеном цитату[7][8]:
Мисли добро, па ће добро и бити.
Цитат изражава ставове друштва Хабад, веровањем у Бога добићеш и одговоре на своја питања.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ кћер Шнеур Залмана
- ^ Chanoch Glitzenshtein, Sefer Hatoldos Tzemach Tzedek
- ^ Encyclopedia of Hasidism, entry: Schneersohn, Menachem Mendel. Naftali Lowenthal. Aronson. . London. 1996. ISBN 978-1-56821-123-7.
- ^ "Tzemach" (צמח) has the same gematria as "Menachem" (מנחם), and "Tzedek" (צדק) has the same as "Mendel" (מענדל). The original responsa Tzemach Tzedek were those of Menachem Mendel Krochmal. Schneersohn's responsa are known as Shu"t Tzemach Tzedek Hachadashot, "the new Tzemach Tzedek responsa". Rabbi Menachem Mendil Hager, the first Viznhitzer Rebbe, called his commentary on the Torah Tzemach Tzadik (צמח צדיק), because he spelled his name with an extra yod (מענדיל).
- ^ The Tzemach Tzedek and the Haskalah Movement, Official Chabad history.
- ^ The claim is in Mekor Baruch, chapter 20. But see Mekor Baruch - Mekor Hakzavim by Yehoshua Mondshein.
- ^ оригинални јидиш: Trakht gut vet zein gut
- ^ Good Thinking - Chassidic Thought
Спољашње везе уреди
- Цемах Цедек (биографија) (језик: руски)
- Цемах Цедек (биографија) (језик: руски)