Отворите главни мени

Ментална заосталост је стање заустављеног или непотпуног психичког развоја које се нарочито карактерише поремећајем оних способности које се појављују током развојног периода и које доприносе смањењу општег нивоа интелигенције као што су когнитивне, говорне, моторне и социјалне способности. Може се операционално дефинисати као испод просечан степен развијености интелигенције на стандардизованом индивидуалном тесту интелигенције. Ментална заосталост се дели у четири категорије: лакша ментална заосталост или слабоумност, умерена ментална заосталост, тешка ментална заосталост или идиотија. За лако интелектуално заостале особе, заједничко је да не могу да похађају редовну школу, да им је говор недовољно развијен и да нису у стању да се самостално брину о себи. За менталну заосталост као синоними користе се и изрази ментална ретардација, ментална дефицијенција, умна заосталост, олигофренија, интелектуална дефектност, интелектуална субнормалност и сл.[1][2][3]

Ментална заосталост
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија, психологија
ICD-10F70-F79
ICD-9-CM317-319
DiseasesDB4509
eMedicinemed/3095 neuro/605
MeSHD008607

ИзвориУреди

  1. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  2. ^ „The relevance of IQ scores”. 2h.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 06. 2010. Приступљено 14. 12. 2010. 
  3. ^ Cummings, Nicholas A.; Rogers H. Wright (2005). „Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness”. Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm. New York: Routledge. ISBN 0-415-95086-4. 

ЛитератураУреди

  • Cummings, Nicholas A.; Rogers H. Wright (2005). „Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness”. Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm. New York: Routledge. 

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).