Мери Френсис Лион
Мери Френсис Лион (Норич, 1925 - 25. децембар 2014) је била британска цитогенетичарка, шеф Одељења за генетику, Радиобиолошке јединица Савета за медицинска истраживања, Харвел, Енглеска.[1]
| Мери Френсис Лион | |
|---|---|
 Мери Френсис Лион (2010) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1925 |
| Место рођења | Норич, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 25. децембар 2014. (88/89 год.) |
| Место смрти | Оксфордшир, |
| Пребивалиште | Хардвел Уједињено Краљевство |
| Научни рад | |
| Институција | Радиобиолошка јединица Савета за медицинска истраживања, Харвел, Енглеска. |
Епоними уреди
Мери Френсис Лион је позната у медицинско науци по следећим епонимима:[2]
Лионина хипотеза по којој је само један од два Х-хромозома генетски активан у женским ћелијама, око 16. дана ембрионалног развоја.
Лионизација процес формирања Баровог телашца, полног хроматина или бубањских штапић који су наеактивни X хромозом у облику лоптастог или пирамидалног телашца у једру телесних ћелија еукариота.
Живот и каријера уреди
Дипломирала је на универзитету Кембриџу 1946, а докторирала на истом универзитету 1948. године. Затим се придружила Единбургшкој групи основаној за проучавање генетски промена изазваних зрачењем, користећи експерименте мутагенезе на мишевима. Са овом групом се 1955. преселила у МРЦ радиобиолошку јединицу, Харвел, где је била на челу Генетичког одељења од 1962. до 1986.[1]
Радећи на истраживању опасности од зрачења 1961. године открила је инактивацију Х-хромозома по којој је постала најпознатија у науци. Њено истраживање је омогућило да разумемо механизме генетске контроле Х-хромозома што објашњава одсуство симптома код бројних здравих жена које су носиоци болести повезаних са овим хромозомом (нпр. Дишенова мишићна дистрофија) Такође је урадила опсежна истраживања на т-комплексу миша,
Мери Френсис Лион је сарадница Краљевског друштва,[3] инострана сарадница Националне академије наука САД и почасна чланица Америчке академије уметности и наука.
Признања уреди
- 1994. — награда Mauro Baschirotto Award за хуману генетику,
- 1997. — награда Wolf Prize за медицину, за хипотезу о случајној инактивацији Х-хромозома код сисара.
- 1997. — награда Amory Prize за генетска открића која се односе на полне хромозоме сисара.
Библиографија уреди
- M. F. Lyon: Lyonisation of the X-chromosome. The Lancet, 1963/II: 1120-1121.
- M. F. Lyon: Gene action in the X-chromosome of the mouse (Mus musculus). Nature, London, 1961, 190: 372-373. Theory of differential inactivation of the X-chromosome.
- M. L. Barr and E. G. Bertram: A morphological distinction between neurones of the male and female, and the behaviour of the nucleolar satellite during accelerated nucleoprotein synthesis. Nature, London,1949, 163: 676-677.
- Keith Leon Moore (1925–), M. A. Graham and M. L. Barr: The detection of chromosomal sex in hermaphrodites from a skin biopsy. Surgery, Gynecology and Obstetrics, Chicago, 1953, 96: 641-648. Sex chromatin demonstrated in humans.
- M. L. Barr: Testicular dysgenesis affecting the seminoferous tubules principally with chromatinpositive nuclei. The Lancet, London, 1956, 1: 853-856.
- M. L. Barr: Sex chromatine and phenotype in man. Disagreement between nuclear sex and phenotype raises questions about the cause of sex anomalies. Science, Washington, 1959, 30: 679-735.
- B. H. Barr: An unusual sex chromatin pattern in three mentally deficient subjects. Journal of Mental Deficiency Research, Oxford, 1963, 3: 78-87.
Извори уреди
- ^ а б Јudith A. Dilts: Mary Frances Lyon (1925- ). In: Louise S. Grinstein, Carol A. Biermann, and Rose K. Rose, editors: Women in the Biological Sciences. A Biobibliographic Sourcebook. Greenwood Press. Westport, Connecticut. 1997. 640 pages.
- ^ „Mary Frances Lyon. Related eponyms”. www.whonamedit.com. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ Mary Frances Lyon: Dr Charles Edmund Ford, FRS. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society, Volume 47, 2001.
Спољашње везе уреди
- Mary Frances Lyon — www.whonamedit.com (језик: енглески)
