Меркур је римски бог трговине и путовања, гласник богова, као и водич душа у подземни свет. Један је од 12 богова римског пантеона.

Статуа бога Меркура

У римској митологији, он се сматрао или сином Маје, једне од седам ћерки титана Атласа и Јупитера, или Целуса и Дије.

Његово име потиче од латинске речи merx - роба или mercator - трговац. Веома је сличан грчком богу Хермесу и етрурском богу Турмсу са којима је имао исте карактеристике. У германској религији је изједначаван са Одином.[1][2][3] Гали су такође поштовали Меркура као највише божанство, али галски назив за њега није познат.

Поистовећује се са Хермесом од када је у 4. веку његов култ уведен у Рим путем трговине са сицилијанским градовима који су већ обожавали његов култ.[4]

Приказује се како држи кадуцеј са две испреплетене змије, а пратили су га петао, весник новог дана и ован или коза, који симболизују плодност. Такође, увек се приказује са крилатим ципелама, таларијама и крилатим шеширом, петалосом.

Попут Хермеса, он је такође био бог порука, елоквенције и трговине, посебно трговине житом. Био је заштитник путника и бог лопова. Меркур се такође сматрао богом изобиља и комерцијалног успеха, посебно у Галији, где је рекао да је био посебно поштован.

Археолошки докази из Помпеје сугеришу да је Меркус био међу најпопуларнијим римским боговима, а пошто је био бог трговине приказан је и на два бронзана новчића Римске републике.

Меркуров храм се налазио у Риму на Циркусу Максимусу, између Авентина и Палатина, а саграђен је 495. године п. н. е. и наглашавао је улогу Меркура као посредника пошто се налазио између плебејског упоришта на Авентину и патрицијског центра на Палатину.

Референце

уреди
  1. ^ „Značenje simbola: Merkur”. opusteno.rs. Приступљено 20. 1. 2021. 
  2. ^ „Merkur”. enciklopedija.hr. Приступљено 20. 1. 2021. 
  3. ^ Кнежевић, Јасмина. „Merkur *Mitologija”. spicum.com. Приступљено 20. 1. 2021. 
  4. ^ „Божанство”. 

Спољашње везе

уреди

Енциклопедија