Мерцедес Лаура Агиар
Мерцедес Лаура Агиар (шп. Mercedes Laura Aguiar; 16. фебруар 1872 − 1. јануар 1958) била је едукаторка и феминисткиња из Доминиканске Републике. Као новинарка и песникиња, писала је дела за промоцију једнакости мушкараца и жена и доминиканског суверенитета, пишући против америчке окупације. Као феминисткиња борила се за бирачко право, право жена на образовање и заштиту при раду жена и деце.
| Мерцедес Лаура Агиар | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. фебруар 1872. |
| Место рођења | Санто Доминго, Доминиканска Република |
| Датум смрти | 1. јануар 1958. (85 год.) |
| Место смрти | Санто Доминго, Доминиканска Република |
| Уметнички рад | |
| Правац | писац, едукаторка, феминисткиња |
Младост уреди
Мерцедес Лаура Агиар Мендоза рођена је 16. фебруара 1872. године у Санто Домингу, Доминиканска Република[1] у породици Марије Антоније Мендозе и Еугенија Агиара.[2] Похађала је школу коју је основала Саломе Урена, познату као „Instituto de Señoritas“ и која је била прва високошколска установа у Доминиканској Републици. 1887. године Агиар је била у првом матурском разреду школе заједно са Леонор М. Фелц, Алтаграцијом Х. Пердомо, Луисом О. Пелерано, Каталином Поу и Аном Ј. Пуело.[3]
Каријера уреди
По завршетку студија, Агиар је почела да предаје на Институту и тамо је остала до 1893. године, када се школа затворила због болести њеног оснивача. Затим је радила у школи коју су основали њена школска другарица Луиса Озема Пелерано и њена сестра Ева Марија[1] а затим је 30 година служила у Институту Саломе Урена.[4]
Када су Сједињене Државе напале и окупирале Доминиканску Републику 1916. године, Агиар се придружила групи жена, формирајући Sociedad Amantes de a Luz (Друштво љубитеља светлости дана). Она је била секретар групе и говорили су против САД које су напале земљу и нарушили њен суверенитет.[5] Служила је у истом својству у Junta Patriótica de Damas (Одбор патриотских дама).[6] Ове даме су тежиле признању не само националних права, већ и женских права и радиле су на разним циљевима, укључујући успостављање материнских и дечјих болница, сиротишта и установе за обуку медицинских сестара; бесплатној здравственој заштити и медицинским услугама за сиромашне, на здравственој кампањи широм земље за заустављање ендемских болести, образовању о исхрани, санитарном смештају и игралиштима за четврти радничке класе и центрима за бригу о деци за мајке које раде; и унапређењу образовања, укључујући школске доручке и ручкове, одговарајућим униформама, развоју школских библиотека и трговинском образовању.[7]
1942. године именована је за делегата за Санто Доминго на Првом конгресу доминиканских жена, чији је циљ био побољшање образовних могућности жена да би побољшале своје социјално-економске и политичке прилике, али и да их учини бољим помоћницима за мушкарце у њиховом животу.[8] Убрзо након конференције, жене су те године стекле право гласа.[9] 1945. године Агиар је била једна од посебних делегата именованих за савете према Конвенцији Доминиканске странке тако да се „Реформа принципа и статута“ бавила бригом о женама.[10] Жене су се залагале за реформе закона о материнству како би заштитиле раднице.[11]
Поред свог предавања и активизма, Агиар је била активна и као писац, објављујући многе чланке у часописима као што су La crónica, La Cuna de América, El Eco de la Opinión, Letras y Ciencias, Listín Diario, и La Revista Literaria. Иако је већина њених дела изгубљена, Адолфина Хенрикез де Смит сакупила је нека од њих и направила мимеографски повез неких од њених најпознатијих дела, укључујући говор који је одржала на Конгресу жена 1942. године. 1937. године, након педесет година подучавања, Министарство просвете јој је одало признање, а влада јој је 1944. године доделила Златну почасну медаљу за образовање.[1]
Смрт и заоставштина уреди
Агиар је умрла од срчаних тегоба 1. јануара 1958. године у Санто Домингу.[3] Постхумно су за њен допринос развоју образовања у Доминиканској Републици једна улица и школа добили њено име.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г Peña 2013.
- ^ Gutiérrez 2000, стр. 25.
- ^ а б Diario Dominicano 2017.
- ^ Durán 2010, стр. 168.
- ^ Durán 2010, стр. 56.
- ^ Durán 2010, стр. 92.
- ^ Durán 2010, стр. 152.
- ^ Durán 2010, стр. 174–175.
- ^ Fauré 2004, стр. 741.
- ^ Durán 2010, стр. 153–154.
- ^ Durán 2010, стр. 158–159.
Литература уреди
- Durán, Carmen (2010). Historia e ideología: mujeres dominicanas, 1880-1950 [History and ideology: Dominican women, 1880-1950] (на језику: Spanish). Santo Domingo: Archivo General de la Nación. ISBN 978-9945-020-71-7.
- Fauré, Christine (2004). Political and Historical Encyclopedia of Women. London, England: Routledge. ISBN 978-1-135-45691-7.
- Gutiérrez, Franklin (2000). Evas terrenales: biobibliografías de 150 autoras dominicanas
[Earth Eves: bio/bibliographies of 150 Dominican authors] (на језику: Spanish). Santo Domingo, República Dominicana: Comisión Permanente de la Feria del Libro. ISBN 978-1-887691-14-7. - Peña, Angela (29. 6. 2013). „Calles y avenidas Prof. Mercedes Laura Aguiar” [Streets and avenues Prof. Mercedes Laura Aguiar] (на језику: Spanish). Santo Domingo, República Dominicana: Hoy. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2017.
- „El día que falleció la educadora Mercedes Laura Aguiar Mendoza” [The day that the educator Mercedes Laura Aguiar Mendoza died] (на језику: Spanish). Santo Domingo, República Dominicana: Diario Dominicano. 1. 1. 2017. Архивирано из оригинала 11. 1. 2017. г. Приступљено 10. 1. 2017.
