Месершмит P.1111 (нем. Messerschmitt P.1111) је немачки пројекат ловачког авиона. кога је дизајнирао Месершмит за потребе Луфтвафеа пред крај Другог свјетског рата.

Месершмит P.1111
Модел Ме P.1111 у Техничком музеју у Шпајеру
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Наоружање
Дужина8,92
Размах крила9,16
Висина3,06
Површина крила28,0
Празан2.740
Нормална полетна4282
Макс. маса при узлетању4.282 kg
Турбо-млазни мотор1 × Хајнкел ХеС 011А
Потисак ТММ12,74 kN
Макс. брзина на Hопт995 km/h
Макс. брзина на H=0900 km/h
Тактички радијус кретања1.500 km
Долет450 km
Плафон лета14.000 m
Брзина пењања23,7 m/min
Основно4 × 30 мм топа МК 108 (два у носу и још два у крилима)

Историја уреди

Иновативни дизајн Ме P.1111 завршен је у јануару 1945. године и био је замишљен као побољшање Месершмита P.1110 који је критикован због великог оптерећења крила.[1] Месершмит P.1111 је био авион без репа са дужином од 8,92 м. Крила су била скоро у облику делте, повучена уназад под углом од 45 степени и распоном крила од 9,12 м.[2] Био је предвиђен за једног пилота. За погон требао је да користи турбомлазни мотор Хајнкел ХеС 011А. Наоружан је са четри 30мм топа МК 108.[3] Месершмит P.1111 је имао одличну аеродинамику и једноставан довод ваздуха за мотор.[4]

Током конференције за поређење и преглед дизајна у Оберамергау 27. и 28. фебруара 1945. године, P.1111 се изванредно показао са својим перформансама и у погледу способности лета при великим брзинама, полетању, пењању и слетању. Међутим, ни пројекат P.1111 није успио да убиједи команду Луфтвафеа. Главна критика била је постављање цјелокупне залихе горива у крила (три резервоара у сваком крилу, укупно 1500 литара), што би представљало превелик ризик у случају пожара. Изграђен је само један дрвени модел. Пројекат је касније даље развијен у Ме P.1112.[4][5]

Референце уреди

  1. ^ Heinz J. Nowarra: Die Deutsche Luftrüstung 1933–1945, Band 3, Bernard & Graefe Verlag Koblenz 1993, ISBN 3-7637-5466-0, page 253
  2. ^ Jean-Denis Lepage, Aircraft of the Luftwaffe, 1935-1945: An Illustrated Guide
  3. ^ „Messerschmitt P.1111”. Luft'46. Приступљено 7. 9. 2021. 
  4. ^ а б Schick, Walter; Meyer, Ingolf (1996). Geheimprojekte der Luftwaffe – Band I: Jagdflugzeuge 1939–1945. Motorbuch-Verlag Stuttgart. стр. 209. ISBN 3-613-01631-1. 
  5. ^ Radinger, Willy; Schick, Walter (1991). Messerschmitt Geheimprojekte. Oberhaching: Aviatic Verlag. стр. 92-97. ISBN 3-925505-14-8.