Отворите главни мени

Међународна организација (или међудржавна) је организација чији досег и област дејства обухвата више држава.

Разликују се две основне врсте ових организација, а то су:

  • међународне међудржавне организације, чије чланице су суверене државе, и
  • међународне невладине организације, које су формално приватне организације.

Појам међународна организација пре свега се односи на међудржавне организације.

Формално-правни статусУреди

Формално-правно говорећи, међународна организација мора бити основана споразумом који јој даје правоснажност. Овако основане међународне организације предмет су међународног права и могу да улазе у споразуме и спорове међусобно или са појединим државама. На овај начин, међународне организације разликујемо од других међудржавних група, као што су на пример Г8 и Г77, а које нису основане међународним споразумом. С друге стране, треба уочити разлику између међународних организација и споразума; иако се међународне организације утемељују споразумима, неки споразуми, нпр. Северноамерички споразум о слободној трговини НАФТА није међународна организација пошто нема сопствену администрацију већ се ослања искључиво на администрације земаља чланица споразума.

Категоризација међународних организацијаУреди

Имајући правни и административни статус у виду, међународне организације можемо сврстати у две категорије, и то:

  • по чланству,
  • по функцији

Међународне организације можемо да разликујемо на основу држава чланица и да ли је чланство слободно или ограничено. Чланство у неким међународним организацијама (глобалне организације) отворено је за све државе света. У ову категорију сврставамо УН (Уједињене нације), њене посебне агенције и СТО (Светску трговинску организацију).

Најчешћи пример међународних организација са ограниченим чланством су регионалне организације, на пример Европска унија или Афричка унија. Ограничење може бити и по другим критеријумима, као на пример Комонвелт или Франкофонија, које су утемељене на историјско-културолошким везама, ОПЕК (организација земаља извозника нафте), која се темељи на специфичној економској активности и интересу, или пак религиозне.

Неке функционалне, специјалистичке организације претходиле су свим осталим међународним организацијама. У 19. веку, Француска је била fons et origo (инспиратор и подстрекач) многих таквих организација. На пример, Међународни биро за тежине и мере стациониран је у Паризу, са циљем да одржи и регулише SI (метрички) систем. Други пример функционалних организација јесу патентне организације.

Примери међународних организацијаУреди

Глобалне организацијеУреди

Регионалне организацијеУреди

 
Мапа регионалних организација чије се чланство не преклапа

Организације основане по другим критеријумимаУреди