Микрометеорит
Микрометеорити или интерпланетарна прашина је назив за честице које су сувише мале (мање од 200 μm у пречнику[1], масе око 1 μg[2]) да би дошло до аблације приликом њиховог уласка у атмосферу, тако да оне доспевају на површину Земље неизмењене.
Услед судара са молекулима горњих слојева атмосфере, микрометеорити губе енергију до нивоа при коме аблација није могућа, већ се полако спуштају на површину Земље.[2] Прикупљају се на местима на којима нема контаминације прашином земаљског порекла: са дна океана, из антарктичког леда или помоћу авиона који лете на висинама између 18 и 22 km.[1][2]
Микрометеорити су углавном кометског и астероидног порекла, а њиховим саставом доминирају силикати уз додатак угљеника, сулфида и метала.[1]
Некада се називају и „Браунлијеве честице“, по Доналду Браунлију, америчком астроному и професору на Универзитету Вашингтон у Сијетлу који их је први систематски проучавао.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. стр. 262. ISBN 978-0-540-07863-9.
- ^ а б в г Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 2723. ISBN 978-0-7503-0440-5.
Додатна литература уреди
- Prasad, M. Shyam; Rudraswami, N. G.; Panda, Dipak K. (2013). „Micrometeorite flux on Earth during the last ~50,000 years”. Journal of Geophysical Research: Planets. 118 (11): 2381—2399. Bibcode:2013JGRE..118.2381P. S2CID 53378376. doi:10.1002/2013JE004460.
Спољашње везе уреди
- Unusual Micrometeorite Found in Antarctica (Universe Today)