МиГ-3
МиГ-3 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-3) је био совјетски ловачки авион из периода Другог свјетског рата. Конструисан је у пројектном бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. Изведен је из авиона МиГ-1.
 Ловачки авион МиГ-3. | |
| Опште | |
|---|---|
| Земља порекла |  Совјетски Савез |
| Произвођач | Микојан |
| Број примерака | 3.172±0 |
Развој уреди
Многобројни проблеми уочени код авиона МиГ-1 су морали бити отклоњени. Нестабилност, мали долет, слабо наоружање и други су рјешавани са аеродинамичким побољшањима, повећањем угла нагнутости крила према горе (дихедрал), повећањем количине горива, и појачањем наоружања и оклопне заштите. Први лет тако побољшаног прототипа авиона МиГ-3 је изведен крајем 1940. Авион је ушао у серијску производњу 20. децембра 1940.
Због престанка производње мотора Микулин АМ-35 1942. године, авиони МиГ-3 су престали да се производе. Вршени су покушаји уградње других мотора, као Швецов АШ-82 звјездасти мотор у МиГ-3-82 (И-210) и МиГ-9 ("ИХ") са мотором М-82А[1]. Касније је направљен побољшани И-211, а затим и МиГ-3У опет са мотором Микулин. Ниједан није ушао у производњу.
Произведено је укупно 3422 авиона МиГ-1 и МиГ-3, од тога око 3300 МиГ-3.
У борби уреди
У вријеме почетка Операције Барбароса, око 1200 авиона је било испоручено из фабрике.
Авион се показао добро на висинама преко 5000 метара. Међутим, како се већина ваздушних борби на Источном фронту водила на мањим висинама, његове предности нису могле доћи до изражаја. Понекад су кориштени чак и за нападе на јединице на земљи, гдје су се лоше показали. Авиони су кориштени и за извиђање, гдје је њихова велика брзина била врло корисна.
Совјетски ваздушни ас (59 побједа) Александар Покришкин је постигао своје прве побједе у рату на авиону МиГ-3.
Карактеристике уреди
Врста авиона: ловачки авион
- Посада: један
- Први лет прототипа: 1940.
- Уведен у употребу: 20. децембар 1940.
- Крај употребе:
- Конструктор: пројектни биро Артјома Микојана и Михаила Гурјевича.
Димензије
- Дужина: 8.26 m
- Распон крила: 10.2 m
- Висина: 3.5 m
- Површина крила: 17.44 m²
- Аеропрофил крила: Clark YH
Масе
- Празан: 2595 kg
- Оптерећен: kg
- Највећа полетна маса: 3350 kg
Погонска група
- Мотор: један, Микулин АМ-35А, 1350 КС, 1007 kW
- Однос снага/тежина: 0.18 kW/kg
Летне особине уреди
- Највећа брзина: 640 km/h
- Крстарећа брзина: km/h
- Радијус дејства: 1195 km
- Највећи долет: 1250 km
- Оперативни врхунац лета: 12000 m
- Брзина пењања: 877,2m/min
Наоружање уреди
- Стрељачко: 1 митраљез 12.7 mm УБС, 2 митраљеза 7.62 mm ШКАС. Неки авиони су имали додате подкрилне митраљезе УБК 12.7 mm.
- Бомбе: 2 бомбе од по 100 kg
- Ракете: 6 ракетних зрна РС-82, калибра 82 mm
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Шавров, В. Б. (2002). История конструкциий самолетов в СССР 1938-1950 гг. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. ISBN 978-5-217-03103-0.
- Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. стр. 629-630. ISBN 978-1-894102-24-7.
- Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
Спољашње везе уреди
- Massimo Tessitori (16. 10. 2009). „MiG-3 family”. Авион МиГ-3 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2009.
- „MiG piston fighters”. Слике и спецификације авиона МиГ-3 (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2009.
- Alexandre Savine (12. 10. 1997). „MiG-3 / I-63, A.I.Mikoyan/M.I.Gurevich” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2009.