Микаило Вуковић

Микаило Вуковић, носилац Партизанске споменице 1941. године. Одликовани борац Другог свјетског рата, командант бригаде.

Микаило Вуковић
Датум рођења1924.

БиографијаУреди

Рођен је 1924. године у селу Сјетлини. Још у августу 1941. године иако малољетан прикључио се борцима за чување села од усташа. У то вријеме идеолошки још неподијељеној војсци у којој је био боравиште је била Равна планина. Те прве године Другог светског рата било је седам покушаја Нијемаца и усташа, и сви су одбијени, да продру од Стамбулчића према Подграбу од стране Микаилове јединице. Са својим саборцима је спречавао да се обловина из овдашњих шума одвлачи за ратне потребе окупатора и усташа.

Микаило је припадао Сјетлинској чети, чији је командир био Владимир Јанковић. У октобру 1944. године његова 20. романијска бригада онеспособила је и жељезничку пругу између Стамбулчића и Сјетлине чиме је задан тежак ударац окупатору. Због овога је крајем новембра 1944. године Микаило унапријеђен у чин заставника на дужности командира чете. Понуђено му је да се активира у војсци, али је он то одбио.

У вријеме обнове земље послије рата Микаило је радио на изградњи пруге ШамацСарајево као замјеник команданта бригаде. Учествовао је и у изградњи хидроцентрале у Месићима, а потом на сјечи шуме на Зеленгори. Игману, Сокоцу, код Рудог. Код Рудог је био командант бригаде.

Од 1947. до 1948. године био је предсједник мјесног одбора Подграба, а у вријеме када је грађен Задружни дом, био је предсједник Грађевинског одбора. Активно је учествовао и у електрификацији Пограба и околних села, као и у изградњи водовода. Био је активан и за вријеме XIV Зимских олимпијских игара . За исказану храброст у рату и прегалаштво у миру Микаило је добио сљедећа одличја: Медаљу за војне заслуге, Медаљу заслуга за народ, двије Медаље за храброст, Спомен-плакету Скупштине града Сарајева, Признање Комитета XIV зимских олимпијских игара, Захвалницу Општинског штаба Цивилне заштите, као и Црквене општине Пале и Одбора за изградњу цркве у Подграбу.

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Мојсије Ђерковић, ПОДГРАБ (између Јахорине и Романије), Подграб 2004.
  • Милан Ждрале:Пале од најстаријих времена до данас,2011. година

Спољашње везеУреди