Микенска цивилизација

култура бронзаног доба
(преусмерено са Микенска култура)

Микенска цивилизација (око 1600. п. н. е.1100. п. н. е.) је култура бронзаног доба која је добила назив по археолошком локалитету Микени. За њено откриће заслужан је немачки археолог аматер Хајнрих Шлиман, чијом иницијативом и залагањем је покренут цео подухват 70-их година 19. века.[1] Археолошким ископавањем Микене открило се да је она поседовала знатно богатство и моћ још негде почетком 18. века п. н. е, мада је било сличних места у копненом делу Грчке (углавном на Пелопонезу) из тог периода за које се исто то може рећи.[2][3] Исто тако, не постоји довољно убедљив доказ да је Грчка тада била политички уједињена, при чему би Микена била њен центар, и чиме би било оправдано име поменуте културе.[4] Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао Микењанима, били део велике индоевропске породице народа, која се иселила из прапостојбине и раширила по јужној и западној Европи, Индији и Персији. Једна таква група дошла је са севера на територију копнене Грчке око 1900. године п. н. е, успела да завлада њоме претходно покоривши аутохтоно становништво.[5] Према грчкој традицији, та новодошла племена су били Ахајци.[6] Њихова култура суштински се ослањала на минојску културу са острва Крита, будући да су Минојци неко време политички владали и Микеном.[7]

Између 1400. и 1200. године п. н. е, микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је констатовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.[5] У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палата и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.[4] Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијама. У почетку су то радиле посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покориле крајем 15. века п. н. е, преузеле ствар у своје руке.[8]

Али, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палата, а самим тим и до дезинтеграције микенске културе што је датирано око 1100. године п. н. е.[9] Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском басену (види Мрачно доба).[10] Упркос томе, микенски митови и легенде преживели су и ову фазу развоја грчке културе, и то пре свега захваљујући усменом предању.[7]

Хронологија

уреди
Хронологија микенске цивилизације у период касног бронзаног доба по Кноделу[11]
Културан период Период за керамици п. н. е.
Рани микенски период
(приближно 1750—1400 п. н. е.)
Средњехеладски III (MH III)
Каснохеладски I (LH I)
Каснохеладски II A (LH IIA)
Каснохеладски II B (LH IIB)
1750/20 — 1700/1675
1700/1675 — 1635/00
1635/00 — 1480/70
1480/70 — 1420/10
Дворско бронзано доба
(приближно 1400—1200 п. н. е.)
Каснохеладски III A1 (LH IIIA1)
Каснохеладски III A2 (LH IIIA2)
Каснохеладски III B (LH IIIB)
1420/10 — 1390/70
1390/70 — 1330/15
1330/15 — 1210/1200
Последворско бронзано доба
(приближно 1200—1050 п. н. е.)
Каснохеладски III C (LH IIIC)
Рани
Средњи
Касни
1210/1200 — 1070/40
1210/1200 — 1170/60
1170/60 — 1100
1100—1070/40
Упоредна и апсолутна хронологија егејске цивилизације у период касног бронзаног доба по Варену и Вронвј[12]
Период Крит (п. н. е.) Континент (п. н. е.)
Касни минојски/хеладски II 1425 — 1390 1440 — 1390
Касни минојски/хеладски IIIA 1390 — 1340/1330 1390 — 1340/1330
Касни минојски/хеладски IIIB 1340/1330 — око 1190 1340/1330 — 1180
Касни минојски/хеладски IIIC око 1190 — око 1070 1180 — 1065

Истраживачи

уреди

Археолози

уреди
 
1891. година. Незаборавна фотографија пред Лављим вратима, у Микену. Вилхелм Дерпфелд је слева од врата и држи у рукама шешир. Његова супруга, Ана седи на прагу врат, у средини отвора.

Хајнрих Шлиман био је предузимач, самоук археолог који је водио ископавања у Микени, Тиринту и Орхомену. Откривши важне артефакте цивилизације из периода другог миленијума пре нове ере, назвао је ову културу микенском.

Вилхелм Дерпфелд[13] - археолог, који је активно учествовао у ископавању Микена и Тиринта заједно са Шлиманом. Често је исправљао Шлиманове грешке у организацији ископавања и интерпретацији резултата. Открио је велики броj куполастих гробница (толоса) на Пелопонезу. Утврдио је да су градилиште и толоси у Трифилији припадали микенском граду Пилосу, у коме је живео и владао легендарни краљ Нестор. Ова хипотеза касније није потврђена.

Христос Цундас[14] - археолог, проводио је раскопавања у Микену, Тиринту, Лаконији и Тесалији, независно од Шлимана и Дерпфелда. Он је проширио раскопувања у Микену, откривши велик број толоса ван и цистерну унутар акропоља Микене, а такође је открио централну палату унутар акропоља. У Лаконији је вршио раскопавања у месту Вафио, где је открио толос с нетакнутим погребом. Пре се мислило, да је толос ризница (на пример ризница Атреја у Микену). Цундас је својим налазом доказао да је толос погреб. У Тиринту је открио и описао палату унутар акропоља.

Артур Еванс - историчар и археолог, који је спроводио раскопавања у Кнососу. Систематски је изучио развитак критског писма (критски хијероглифи и линеарно писмо А). У време раскопавања Кнососа такође је открио и описао велики броj глинених таблица линеарног писма Б. Критска архива таблица до сада је међу највећима по броју нађених таблица.

Карл Блеген[15] и Константинос Куруњотис[14] - археолози који су открили микенски Пилос близу села Хор. Током раскопавања су нашли Палату Нестора, у којој су нашли велики броj изузетних открића и други по обиму архив глинених таблица линеарног писма Б. Овај архив био није објављен Блегеном. Када је Мајкл Вентрис је објавио свој рад по дешифровању линеарног писма Б, Блеген је применио хипотезу Вентриса и независно од њега потврдио тачност хипотезе.

Алан Вејс[15] - археолог, микенолог систематски научио погреби Микен. Он је одредио хронолошку доследност погреба у Микену. Микенски камерни погреби били су старији микенских шахтних (јамских) погреба, а толоси били су најновијом формом микенских погреба. Алан Вејс и Карл Блеген бранили су аутохтону хипотезу микенске цивилизације у границима опште континенталне хеладске цивилизације супротно Артуру Евансу, који утврдио је да микенска цивилизација био је комада минојске цивилизације. Континуитет микенских погреба, установљена Вејсом, потврдио је хипотезу аутохтоност микенске цивилизације. Алан Вејс такође је спроводио раскопавања у Лаконији, у светилишту Менелаејон[16], и наишао је тамо позну микенску грађевину из тугле.

Лингвисти

уреди

Алиса Кобер[15] - историчар и филолог, систематски учила линеарно писмо Б. Она одредио је важне закономерност за нареднога дешифровања овога писма. Кобер систематизовао је лексику линеарног писма Б. Она одвојио је "коберине тројке" - примери мењања речи од склањања у падежима. Кобер доказао је, да језик линеарног писма Б је флексивни. У таквима језицима реч изменити се је с помоћи морфема, носећи донекле значења у себи. То усмерио је дешифровичара за изучавању баш индоевропских језика, онако како баш та група језика био је флексивна, за разлику од, на пример, семитских језика. Такође Кобер разјаснио је низ особености у међусобне флективног језика са слоговним писмом. Кобер могао је дешифровати сви идеограми животиња и људи. Кобер умро је, тако и до краја не дешифровавши линеарно писмо Б.

Мајкл Вентрис[15] - архитекта, самоучен лингвист, доказавши, да линеарно писмо Б предаваше микенски језик - најдревнију форму грчког језика. Мајкл од детињства изучавше критске писмо. У почетку, Мајкл мишљаше, да линеарно писмо Б предаваше етрурски језик. Коберово наслеђе је помогао добро Мајклу у дешифровању, скративши време и напори. Кључним тренутком у дешифровању линеарног писма Б постајао је идеја Мајкла применити извесни старогрчки топоними Крита за критски архив глинених таблица. Сваки упоређен топоним испољаваше значење слогова, од којих састојаху други топоними. Испала се ланчана реакција дешифровању је довео Вентриса к састављању дела силабичке азбуке. Але ово није доказиваше, да линеарно писмо Б предаваше микенски језик, јер топоними могли су се десити од старијег језика. После овог Мајкл применио је своју силабичку азбуку к другим словам од таблица. Као показало линеарно писмо Б предаваше микенски језик.

Емет Лесли Бенет[15] - филолог класичних језика, микенолог, ученик Карла Блегена. За сав свој живот он је успео сарађиваше с Кобер, Вентрисом и Чедвиком. Он је каталогизирао знакови линеарног писма Б заједно са Кобер. Он је сарађивао са Вентрисом у дешифровању линеарног писма Б. Он је издао корпуси таблица из Кнососа, Пилоса и Микене заједно са Чедвиком. Такође он је водио своје паралелно дешифровање линеарног писма Б. Он је открио различити рукописи на глинених таблицама, да ово је помогао распознати оштећени и нечитљиви слогови и тачније саставити списак слогова линеарног писма Б.

Џон Чедвик[15] - лингвист, специјалист из старогрчкому језику, завршио дешифровање линеарног писма Б, које почео је Мајкл Вентрис, але није завршио због смрти. У време својег дешифровања Вентрису био потребан специјалист из старогрчкому језику, Џон Чедвик је повезао се са Вентрисом и предложио своју помоћ. У границама заједничког рада Чедвик је реконструирао граматику микенског језика и прецизирао је низ слогова. Касније смрти Мајкла Вентриса Џон Чедвик настави рад на линеарним писмом Б и почео је водећим специјалистом у овој области. Заједно са Еметом Бенетом је опремио и објавио корпус натписи линеарног писма Б.

Микенолози

уреди

Због акумулације знања о микенској цивилизацији путем археолошких и лингвистичких открића формирао је се нова област знања - микенологија. Микенологија је историјска дисциплина, предметом којој је микенска цивилизација, ње архитектура, економија, топономика, историја, друштво, свакодневни живот, керамика и тако даље. Од свих микенолога може одвојити следеће истраживаче: Антонин Бартоњек, Жан-Пјер Оливије, Николај Казански, Хосе Мелена и Томас Палајма.

Микена

уреди
 
Златна гробна „маска Агамемнона“ из Микена 16. века пре нове ере

Један од највећих центара високе културе која се распростирала територијом континенталне Грчке у раздобљу 1713. века п. н. е. била је Микена. Предања из потоњих времена сведочила су о богатству и моћи Микене. Хомер је зове »богатом златом«.[17]


Откопавање Микене први је започео Шлиман 1874. године. Он је 28. новембра 1876. године послао чувени телеграм ондашњем грчком краљу Ђорђу у којем је саопштио да је пронашао Агамемнонову гробницу.[20] У ствари, радило се о томе да је на западној падини микенског брега, десно од Лављих врата, откривено шест гробница (тзв. »круг гробова A«), у којима је сахрањено деветнаесторо особа (9 мушкараца, 8 женâ и двоје одојчади), и које датирају око 15501450. године п. н. е. (познохеладски I — II B период).[21][22] Предмети пронађени у њима били су изузетно драгоцени. Поред пет златних масака, међу којима је и она за коју је Шлиман веровао да је припадала Агамемнону, нашло се још и свакојаког накита (огрлице, круне, прстење, наруквице), десетине бронзаних рапира са орнаменталним јабучицама и тешких копаља, пет кратких бодежа украшених сценама из лова у злату, сребру и црном емајлу, безброј ћилибарских перли и много тога сличног. Стил у којем су многи од поменутих предмета израђени указује на утицај са Крита, али је он реинтерпретиран на аутохтони начин.[23][24]

Међутим, неких педесет метара северозападно од претходно поменуте гробнице, тачније на једном платоу опасаном дебелим зидом киклопске градње, 1952. године нађено је и откопано још 24 гробова (тзв. »круг гробова B«).[25] Грнчарија и остали налази нађени у гробовима указују на то да је ова гробница била у употреби од 1650 до 1550. године п. н. е. (познохеладски I период).[26] За разлику од раније поменутог »круга гробова А«, где је преовлађивало посуђе од бронзе, сребра и злата, у овом кругу гробова преовлађивали су судови од керамике (нарочито пехари).[27]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Sacks, Murray, Brody, н. д., 215
  2. ^ Sansone, н. д., 1
  3. ^ Hooper, н. д., 41
  4. ^ а б Hall, н. д., 41-2
  5. ^ а б Duiker & Spielvogel, н. д., 76
  6. ^ Struve, н. д., 15
  7. ^ а б „Микена & Микењанин“ у: Енциклопедија Британика, Књ. 5., Београд 2005.
  8. ^ Webster, н. д., 284
  9. ^ Perry, Jacob, Chase, Jacob, н. д., 52
  10. ^ Struve, н. д., 69
  11. ^ Knodell 2021, стр. 7.
  12. ^ Duhoux & Morpurgo Davies 2008, стр. 69.
  13. ^ Википедија:Транскрипција са немачког језика
  14. ^ а б Википедија:Транскрипција са грчког језика
  15. ^ а б в г д ђ Википедија:Транскрипција са енглеског језика
  16. ^ Википедија:Транскрипција са класичних језика
  17. ^ Struve, н. д., 46
  18. ^ Hom. 7. 5.
  19. ^ Hom. 11. 2.
  20. ^ Mylonas, н. д., 3
  21. ^ Struve, н. д., 48
  22. ^ Fields & Spedaliere, н. д., 25
  23. ^ Orrieux & Pantel, н. д., 17
  24. ^ Waldman & Mason, н. д., 544
  25. ^ Hall, н. д., 41
  26. ^ Budin, н. д., 49
  27. ^ Wright, н. д., 25

Литература

уреди

Корпуси глинених таблица линеарног писма Б

уреди

Кносос

уреди
  • Chadwick, J.; Godart, L.; Killen, J. T.; Olivier, J.-P.; Sacconi, A.; Sakellarakis, I. A. (1986). Corpus of mycenaean inscriptions from Knossos (на језику: енглески). I (1 - 1063). Cambridge, London, New York, New Rochelle, Melbourne, Sydney, Roma: Cambridge UP, Edizioni dell'Ateneo (Roma). ISBN 0-521-32022-4. 
  • Chadwick, J.; Godart, L.; Killen, J. T.; Olivier, J.-P.; Sacconi, A.; Sakellarakis, I. A. (1990). Corpus of mycenaean inscriptions from Knossos (на језику: енглески). II (1064 - 4495). Cambridge, London, New York, Port Chester, Melbourne, Sydney, Roma: Cambridge UP, Edizioni dell'Ateneo (Roma). ISBN 0-521-32023-2. 
  • Chadwick, J.; Godart, L.; Killen, J. T.; Olivier, J.-P.; Sacconi, A.; Sakellarakis, I. A. (1998). Corpus of mycenaean inscriptions from Knossos (на језику: енглески). IV (8000 - 9947). Cambridge, London, New York, Port Chester, Melbourne, Sydney, Pisa, Roma: Cambridge UP, Istituti Editoriali e Poligrafici Internazionali (Pisa, Roma). 

Пилос

уреди

Антички извори

уреди

Научна издавања

уреди

Други извори

уреди

Спољашње везе

уреди