Микробиологија (од грчког микрон - мали и биологос - наука о животу) је једна од наука која је имала и има веома важну улогу у друштву. Микробиологија је често дефинисана као наука која проучава организме који су премали да би се виделу голим оком, тј. наука која проучава микроорганизме.[1] Организми и објекти мањи од једног милиметра у пречнику се не могу видети голим оком, те су микроскопи наишли на огромну примену у микробиологији. Микроорганизми су од великог значаја. Микроорганизми су неопходни за прављење хлеба, сира, пива, вина, антибиотика, ензима, вакцина, витамина и многих других битних продуката. Микроорганизми су неопходни за еколошки систем. Захваљујући њима постоје азотни и угљеникови циклуси који се одвијају дубоко у земљишту и у дубоким водама. Микробиологија обухвата бројне поддисциплине међу којима су вирологија, паразитологија, микологија и бактериологија.

Колонија микроорганизама

Еукариотски микроорганизми поседују ћелијске органеле обавијене мембраном, као што је то случај код гљивица и протиста, док прокариотски организми — од којих су сви микроорганизми — конвенционално су класификовани у групу организама којима недостају унутрашње мембраном одвојене органеле, и обухватају бактерије и археје[2][3]. Микробиолози су се традиционално ослањали на културе организама, бојење и микроскопију. Међутим, мање од 1% микроорганизама присутних у уобичајеним окружењима се могу култивирати у изолацији користећи садашња средства.[4] Микробиолози се често ослањају на алате молекуларне биологије као што је идентификација базирана на ДНК секвенцирању, на пример 16с рРНК генска секвенца се користи за бактеријску идентификацију.

Вируси су варијабилно класификовани као организми,[5] јер се сматра да су они било врло једноставни микроорганизми или врло сложени молекули. Приони, никад нису били сматрани микроорганизмима. Њих су традиционално изучавали виролози. За њихове клиничке ефекте се првобитно претпостављало да су хроничне виралне инфекције, те су виролошка истраживања произвела открића „инфективних протеина”.

Микроорганизми су такође правили пуно проблема у историји човечанства. Болести изазване микроорганизмима су биле од значаја у неколико наврата, на пример пад Римског царства и освајање Новог Света. 1347. Црна смрт је харала Европом, и до 1351, само четири године касније, 1/3 популације је умрла. Данас једна од највећих битака које модерна микробилогија води је са вирусом ХИВ-а, који води до болести сиде.

Историја

уреди
 
Авицена је претпоставио постојање микроорганизама.

О постојању микроорганизама се претпостављало много векова пре њиховог стварног открића. Постојање невидљивог микробиолошког живота постулирао је џаинизам који је заснован на Махавириним учењима још у 6. веку пре нове ере (599. п. н. е. - 527. п. н. е.).[6]:24 Пол Дундас примећује да је Махавира тврдио да постоје невидљива микробиолошка створења која живе у овој земљи, води, ваздуху и ватри.[6]:88 Џаински списи описују нигоде који су суб-микроскопска створења која живе у великим јатима и имају веома кратак живот, за које се каже да прожимају сваки део универзума, чак и ткива биљака и месо животиња.[7] Римљанин Маркус Терентиус Варон је помињао микробе када је упозорио да се имање не лоцира у близини мочвара „јер се тамо множе одређена сићушна створења која се не могу видети очима, која лебде у ваздуху и улазе у тело кроз уста и нос и тиме изазивају озбиљне болести.“[8]

Персијски научници су поставили хипотезу о постојању микроорганизама, као што су Авицена у својој књизи Канон медицине, Ибн Зухр (такође познат као Авензоар) који је открио гриње шуге и Ал-Рази који је дао најранији познати опис малих богиња у својој књизи Врли живот (ал-Хави).[9]

Године 1546, Ђироламо Фракасторо је предложио да епидемијске болести изазивају преносиви ентитети слични семену који могу пренети инфекцију директним или индиректним контактом, или преносом путем преносника.[10]

 
Антоније ван Левенхук (1632–1723)
 
Ван Лееувенхоекови микроскопи Хенрија Бејкера[11]

Године 1676, Антони ван Левенхук, који је већину свог живота провео у Делфту, Холандија, посматрао је бактерије и друге микроорганизме користећи микроскоп са једним сочивом сопственог дизајна. Сматра се оцем микробиологије јер је користио једноставне микроскопе са једним сочивом сопственог дизајна.[12][1] Док се Ван Левенхукчесто наводи као први који је посматрао микробе, Роберт Хук је направио своје прво забележено микроскопско посматрање воћних тела плесни 1665. године.[13] Међутим, сугерише се да је језуитски свештеник по имену Атанасије Кирхер био први који је посматрао микроорганизме.[14]

Важни датуми у развоју микробиологије

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Madigan M, Martinko J, ур. (2006). Brock Biology of Microorganisms (13th изд.). Pearson Education. стр. 1096. ISBN 978-0-321-73551-5. 
  2. ^ Whitman, Whilliam B (2015). Bergey's Manual of Systematics of Archaea and Bacteria. John Wiley and Sons. CiteSeerX 10.1.1.737.4970 . ISBN 9781118960608. doi:10.1002/9781118960608. 
  3. ^ Pace, Norman R. (2006). „Time for a change”. Nature (на језику: енглески). 441 (7091): 289. ISSN 0028-0836. PMID 16710401. doi:10.1038/441289a. 
  4. ^ Nitesh RA, Ludwig W, Schleifer KH (2011). „Phylogenetic identification and in situ detection of individual microbial cells without cultivation”. Microbiological Reviews. 59 (1): 143—169. PMC 239358 . PMID 7535888. 
  5. ^ Rice, G. (27. 3. 2007). „Are Viruses Alive?”. Приступљено 23. 7. 2007. 
  6. ^ а б Dundas P (2002). Hinnels J, ур. The Jain. London: Routledge. ISBN 978-0-415-26606-2. 
  7. ^ Jaini P (1998). The Jaina Path of Purification. New Delhi: Motilal Banarsidass. стр. 109. ISBN 978-81-208-1578-0. 
  8. ^ Varro MT (1800). The three books of M. Terentius Varro concerning agriculture. 1. Charing Cross, London: At the University Press. стр. xii. 
  9. ^ „فى الحضارة الإسلامية - ديوان العرب” [Microbiology in Islam]. Diwanalarab.com (на језику: арапски). Приступљено 14. 4. 2017. 
  10. ^ Fracastoro G (1930). De Contagione et Contagiosis Morbis [On Contagion and Contagious Diseases] (на језику: Latin). Превод: Wright WC. New York: G.P. Putnam. 
  11. ^ Chung KT, Liu JK (2017). Pioneers in Microbiology: The Human Side of Science. World Scientific Publishing. ISBN 978-9813202948. „We may fairly call Leeuwenhoek "The first microbiologist" because he was the first individual to actually culture, see, and describe a large array of microbial life. He actually measured the multiplication of the bugs. What is more amazing is that he published his discoveries. 
  12. ^ Lane N (април 2015). „The unseen world: reflections on Leeuwenhoek (1677) 'Concerning little animals'. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 370 (1666): 20140344. PMC 4360124 . PMID 25750239. doi:10.1098/rstb.2014.0344. 
  13. ^ Gest H (2005). „The remarkable vision of Robert Hooke (1635-1703): first observer of the microbial world”. Perspectives in Biology and Medicine. 48 (2): 266—272. PMID 15834198. S2CID 23998841. doi:10.1353/pbm.2005.0053. 
  14. ^ Wainwright M (2003). An Alternative View of the Early History of Microbiology. Advances in Applied Microbiology. 52. стр. 333—55. ISBN 978-0-12-002654-8. PMID 12964250. doi:10.1016/S0065-2164(03)01013-X. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди