Отворите главни мени
Колонија микроорганизама

Микробиологија (од грчког микрон - мали и биологос - наука о животу) је једна од наука која је имала и има веома важну улогу у друштву. Микробиологија је често дефинисана као наука која проучава организме који су премали да би се виделу голим оком, тј. наука која проучава микроорганизме.[1] Организми и објекти мањи од једног милиметра у пречнику се не могу видети голим оком, те су микроскопи наишли на огромну примену у микробиологији. Микроорганизми су од великог значаја. Микроорганизми су неопходни за прављење хлеба, сира, пива, вина, антибиотика, ензима, вакцина, витамина и многих других битних продуката. Микроорганизми су неопходни за еколошки систем. Захваљујући њима постоје азотни и угљеникови циклуси који се одвијају дубоко у земљишту и у дубоким водама. Микробиологија обухвата бројне потдисциплине међу којима су вирологија, паразитологија, микологија и бактериологија.

Еукариотски микроорганизми поседују ћелијске органеле обавијене мембраном, као што је то случај код гљивица и протиста, док прокариотски организми — сви од којих су микроорганизми — конвенционално су класификовани у групу организама којима недостају унутрашње мембраном одвојене органеле, и обухватају бактерије и археје[2][3]. Микробиолози су се традиционално ослањали на културе организама, бојење и микроскопију. Међутим, мање од 1% микроорганизама присутних у уобичајеним окружењима се могу култивирати у изолацији користећи садашња стредства.[4] Микробиолози се често ослањају на алате молекуларне биологије као што је идентификација базирана на ДНК секвенцирању, на пример 16с рРНК генска секвенца се користи за бактеријску идентификацију.

Вируси су варијабилно класификовани као организми,[5] јер се сматра да су они било врло једноставни микроорганизми или врло сложени молекули. Приони, никад нису били сматрани микроорганизмима. Њих су традицонално изучавали виролози. За њихове клиничке ефекте се првобитно претпостављало да су хроничне виралне инфекције, те су виролошка истраживања произвела открића „инфективних протеина”.

Микроорганизми су такође правили пуно проблема у историји човечанства. Болести изазване микроорганизмима су биле од значаја у неколико наврата, на пример пад Римског царства и освајање Новог Света. 1347. Црна смрт је харала Европом, и до 1351, само четири године касније, 1/3 популације је умрла. Данас једна од највећих битака које модерна микробилогија води је са вирусом ХИВ-а, који води до болести сиде.

Садржај

Важни датуми у развоју микробиологијеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Madigan M, Martinko J, ур. (2006). Brock Biology of Microorganisms (13th изд.). Pearson Education. стр. 1096. ISBN 978-0-321-73551-5. 
  2. ^ Whitman, Whilliam B (2015). Bergey's Manual of Systematics of Archaea and Bacteria. John Wiley and Sons. CiteSeerX 10.1.1.737.4970 . ISBN 9781118960608. doi:10.1002/9781118960608. 
  3. ^ Pace, Norman R. (2006). „Time for a change”. Nature (на језику: енглески). 441 (7091): 289. ISSN 0028-0836. PMID 16710401. doi:10.1038/441289a. 
  4. ^ Nitesh RA, Ludwig W, Schleifer KH (2011). „Phylogenetic identification and in situ detection of individual microbial cells without cultivation”. Microbiological Reviews. 59 (1): 143—169. PMC 239358 . PMID 7535888. 
  5. ^ G, Rice (27. 3. 2007). „Are Viruses Alive?”. Приступљено 23. 7. 2007. 

ЛитератураУреди

  • Madigan M, Martinko J, ур. (2006). Brock Biology of Microorganisms (13th изд.). Pearson Education. стр. 1096. ISBN 978-0-321-73551-5. 
  • Harley, John (2003). Microbiology (5h изд.). Eastern Kentucky University. 
  • Lansing M. Prescott; John N. Haley; Donald A. Klein (2005). Microbiology (6th изд.). New York: McGraw Hill. ISBN 0071112162. 

Спољашње везеУреди