Милан Мајцен
Милан Мајцен (Шентјаж, код Севнице, 17. новембар 1914 — Муренце, код Севнице, 29. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| милан мајцен | |
|---|---|
 Милан Мајцен | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. новембар 1914. |
| Место рођења | Шентјаж, код Севнице, Аустроугарска |
| Датум смрти | 29. октобар 1941. (26 год.) |
| Место смрти | Муренце, код Севнице, Трећи рајх |
| Професија | конобар |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1941. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Биографија уреди
Рођен је 17. новембра 1914. године у Шентјажу, код Севнице. Био је квалификовани конобар. Радио је најпре у железничком ресторану у Зиданом Мосту, а потом у једном ресторану у Љубљани. Године 1939. је узео под закуп гостионицу „Кершич” у Шишки. Још док је радио у железничјој гостионици, приступио је Савезу сеоских младића и девојака. Након доласка у Љубљану био је изабран у Главни одбор тог Савеза, који је био под утицајем тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
Доласком у Шишку активно се укључио у акције револуционарног радничког покрета. Његова гостионица је била састајалиште комуниста, а у данима пред почетак Другог светског рата, 1941. године, као и у току првих дана окупације Југославије, овде је било састајалиште Централног комитета КП Словније, који је ту донео неколико важних одлука.[1]
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]
У току Народноослободилачког рата, поред Милана страдала су још четворица његове браће — Нико, рођен 1919; Марјан, рођен 1921; Јошко, рођен 1922. и Петар, рођен 1924. године. Његове родитеље оца Ивана, рођеног 1885. и мајку Марију, рођену 1893. године убили су припадници Беле гарде.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г Народни хероји Југославије 1982, стр. 480.
Литература уреди
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.
