Милан Прибићевић
Милан Прибићевић (Брод на Сави, 1877 — Монтре, 8. март 1937) био је пуковник Српске војске, учесник у Балканским ратовима и Првом светском рату. Борио се на Кајмакчалану, Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Јужне Србије. Два пута је био рањен. Први пут у Церској битци, а други пут на Кајмакчалану 1916. године.
| Милан Прибићевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1876. |
| Место рођења | Брод на Сави, Аустроугарска |
| Датум смрти | 8. март 1937. (59/60 год.) |
| Место смрти | Монтре, Швајцарска |
| Народност | Србин |
| Породица | |
| Супружник | Ружа Бошковић Прибићевић |
| Породица | Светозар Прибићевић (брат) |
| Одликовања | Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Медаља за храброст |
Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима првог реда и Медаље за храброст.
Због велике физичке исцрпљености након рањавања био је повучен са фронта и одлучено је да борбу настави у Америци, на окупљању добровољаца за Солунски фронт. Као високи интелектуалац који је одлично говорио енглески и француски језик, био је права особа која је требало да представља Србију и да шири истину о положају и стању Српске војске. Такође, радио је на добијању материјалне помоћи од америчке државе и српске дијаспоре. У тим одговорним и опсежним пословима, сарађивао је са великим српским научником и патриотом Михајлом Пупином.
Истакао се у политичком раду на уједињењу Јужних Словена и на рушењу Аустроугарске. Био је и публициста, песник, приповедач.
Милан Прибићевић је основао и предводио земљорадничку странку у Краљевини Југославији.
Биографија
уредиМилан Прибићевић је рођен у Броду на Сави, данас Славонском Броду. Потиче из српске банијске породице од оца Васа, грађанског учитеља и мајке Христине, домаћице.[1] У младости је био аустријски официр. Доласком у Краљевину Србију 1904. год. постао је чувени национални борац и трибун, за уједињење Јужних Словена. Био је истакнути ратник и један од виђенијих међуратних политичара. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер.
Последње деценије живота провео је на Косову, у селу Велика Река код Вучитрна, доносећи тековине савремене цивилизације.
Имао је старију браћу Валеријана и Светозара и млађег брата Адама.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана, са својом мајком Христином и супругом Ружом Бошковић Прибићевић.
На његовом споменику пише: Пуковник Српске војке, носилац Карађорђеве зведе са мачевима, земљорадник са Косова из села Велика река.
Приповетке
уреди- Из Адамових прича
- Земља од државе (1927)
- Бадње вече Остоје Бјелице
Референце
уреди- ^ Предговор Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. децембар 2013), Бадње вече Остоје Бјелице
Литература
уреди- Banac, Ivo (1988). The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9493-2.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Blamires, Cyprian; Jackson, Paul (2006). World Fascism: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-940-9.
