Милан Прибићевић

Милан Прибићевић (Брод на Сави, 1877Монтре, 8. март 1937) је био пуковник Српске војске, учесник у Балканским ратовима и Првом светском рату, борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт.

Милан Прибићевић
Милан Прибићевић.jpg
Биографија
Датум рођења1876.
Место рођењаБрод на Сави
Аустроугарска
Датум смрти8. март 1937.(1937-03-08) (59/60 год.)
Место смртиМонтре
Швајцарска
СупружникРужа Бошковић Прибићевић
Биста Милана Прибићевића
на његовом гробу
(рад Мелвине Хофман).

Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Истакао се у политичком раду на уједињењу Јужних Словена и на рушењу Аустроугарске. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер. Говорио је неколико језика. Прибићевић је предводио земљорадничку странку у Краљевини Југославији.

БиографијаУреди

Милан Прибићевић је рођен у Броду на Сави, данас Славонском Броду. Потиче из српске банијске породице од оца Васа, грађанског учитеља и мајке Христине, домаћице.[1] У младости је био аустријски официр. Доласком у Краљевину Србију 1904. год. постао је гласовити национални борац и трибун, за уједињење Јужних Словена. Био је истакнути ратник и један од виђенијих међуратних политичара. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер.

Последње деценије живота провео је на Косову, у селу Велика Река код Вучитрна, доносећи тековине савремене цивилизације.

Имао је старију браћу Валеријана и Светозара и млађег брата Адама.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана, са својом мајком Христином и супругом Ружом Бошковић Прибићевић.

На његовом споменику пише: Пуковник Српске војке, носилац Карађорђеве зведе са мачевима, земљорадник са Косова из села Велика река.

Милан Прибићевић је величао Србију кудећи је, њен менталитет и неодговорност, називао је Србијицом, позивајући ипак на љубав према њој таквој, неспремној да удовољи идеалу Пијемонта каквог су у својим главама носила браћа Прибићевић. [2]

ПриповеткеУреди

  • Из Адамових прича
  • Земља од државе (1927)
  • Бадње вече Остоје Бјелице

РеференцеУреди

  1. ^ Предговор Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2013), Бадње вече Остоје Бјелице
  2. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 25. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди