Милан Пуровић (Титоград, 7. мај 1985) је црногорски фудбалер и бивши репрезентативац. Игра на позицији нападача.

Милан Пуровић
Лични подаци
Пуно име Милан Пуровић
Датум рођења (1985-05-07)7. мај 1985.(38 год.)
Место рођења Титоград, СР Црна Гора, СФРЈ
Висина 1,93 m
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2005
2005—2007
2007—2011
2008—2009
2009
2010
2010
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2015
2017
2017—2018
Будућност Подгорица
Црвена звезда
Спортинг Лисабон
Кајсериспор
Видеотон
Олимпија Љубљана
Белененсеш
Серкл Бриж
ОФК Београд
Металург Запорожје
Бежанија
Перак
Куантан
Спартак Суботица
Радник Сурдулица
72
46
15
16
7
7
7
4
15
4
9
5

10
24
(29)
(17)
(2)
(3)
(0)
(1)
(0)
(4)
(3)
(0)
(2)
(5)

(0)
(4)
Репрезентативна каријера**
2007—2008 Црна Гора 7 (0)
* Датум актуелизовања: 28. фебруар 2019.
** Датум актуелизовања: 10. мај 2015.

Каријера уреди

Пуровић је каријеру почео у подгоричкој Будућности, где је од 2002. до 2005. године на 72 лигашка меча постигао 29 голова. У лето 2005. потписао је за Црвену звезду.[1] За Звезду је одиграо 65 такмичарских мечева и постигао 24 гола. Учествовао је у освајању две дупле круне 2006. и 2007. године. Освојио је практично све трофеје на домаћој сцени за време које је провео на Маракани.

У првој сезони као играч Звезде постигао је укупно 17 погодака на 34 утакмице у свим такмичењима. У шампионату је био стрелац 11 пута на 24 меча. Постигао је само гол мање од голгетера екипе Николе Жигића и Бошка Јанковића, a црвено-бели су освојили титулу са седам бодова предности у односу на вечитог ривала. У Купу је био први стрелац клуба са три поготка у три утакмице, а трофеј је освојен у занимљивој финалној утакмици против ОФК Београда. Романтичари су водили са 2:0, имали и играча више на терену после искључења Дејана Миловановића, а онда је уследио преокрет Жигић је смањио на 1:2, а Пуровић је изједначио резултат на 2:2, да би у продужетку Жигић и Баста погоцима срушили плаво-беле и стигли до трофеја победом од 4:2.[2] Пуровић се истакао и у Купу УЕФА у сезони 2005/06, када је у реваншу последњег кола квалификација постигао гол у 11. минуту на гостовању против Браге у Португалу.[3] Меч је завршен резултатом 1:1, што је одговарало црвено-белима после београдских 0:0 и екипа се пласирала у групну фазу, а тамо је Пуровић био стрелац поготка против Роме у Београду за вођство од 2:1 у 77. минуту. На крају су славили велику победу од 3:1, али су у одлучујућем мечу за пролазак у наредну фазу примили гол у самом финишу меча у Стразбуру (2:2) и тако пропустили прилику да први пут од сезоне 1991/92. презиме на европској сцени.

У другој сезони је на 31 утакмици седам пута матирао противничке голмане. Постигао је победоносни погодак на 129. вечитом дербију (1:0) и значајно допринео освајању титуле. Клуб је после мале кризе у пролећном делу преузео некадашњи играч Бошко Ђуровски и довео Звезду до дупле круне са 17 бодова предности на крају шампионата у односу на Партизан.

Пуровић је из Звезде прешао у Спортинг из Лисабона 2007. године,[4] али није добио праву шансу у португалском великану, па је ишао на чак пет позајмица, али без значајнијег учинка. Играо је за турски Кајзери (2008/09), мађарски Видеотон 2009. године, Олимпију из Љубљане и португалски Белененсеш током 2010. године, као и белгијски Серкл Бриж 2011. године.

Касније је играо за ОФК Београд у сезони 2011/12, сезону након тога провео је у украјинском Металургу из Запорожја, па је наступао за Бежанију, да би касније прешао у малезијски Перак, где је током 2014. године на пет сусрета постигао пет голова, а 2015. године наступао је за Квантан из исте земље. Током пролећног дела шампионата 2016/17. носио је дрес суботичког Спартака да би од јуна 2017. постао играч Радника из Сурдулице.[5]

Репрезентација уреди

За младу репрезентацију Србије и Црне Горе наступао је на Европском првенству у Португалу 2006. године, када су стигли до полуфинала, а пре тога је играо и за селекцију до 17 година на шампионату Старог континента у Данској 2002. године, када је постигао четири гола, по два против Молдавије и Чешке, па је заједно са Симоном Вукчевићем био најбољи стрелац екипе, која је елиминисана у четвртфиналу против Енглеске (0:1) голом Вејна Рунија.[6]

За репрезентацију Црне Горе дебитовао је на њеној првој званичној утакмици против Мађарске у Подгорици 24. марта 2007, коју је репрезентација Црне Горе добила са резултатом 2:1. За репрезентацију Црне Горе је укупно одиграо 7 утакмица, али без постигнутог гола.

Трофеји уреди

Црвена звезда уреди

Спортинг Лисабон уреди

Референце уреди

  1. ^ „Пуровић у Звезди, чекају се остали”. b92.net. Приступљено 5. 7. 2017. 
  2. ^ „Освајачи Купа 2006.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 5. 7. 2017. 
  3. ^ „Брага - Црвена звезда 1:1”. uefa.com. Приступљено 5. 7. 2017. 
  4. ^ „Пуровић и званично у Спортингу из Лисабона”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 20. 03. 2018. г. Приступљено 5. 7. 2017. 
  5. ^ „Бивши нападач Звезде Пуровић напустио Спартак и појачао Радник”. zurnal.rs. Приступљено 5. 7. 2017. 
  6. ^ „Југославија - Енглеска 0:1”. arhiva.srbija.gov.rs. Приступљено 5. 7. 2017. 

Спољашње везе уреди