Милан Тимотић

Милан Д. Тимотић, Бата (Баново Поље код Шапца, 1908Чикаго, 13. новембар 1988) је био певач популарне и народне музике, један од најпопуларнијих певача са простора Краљевине Југославије.

Милан Тимотић
Milantimotic.jpg
Милан Д. Тимотић Бата у студију Радио Београда
Датум рођења1908.
Место рођењаБаново Поље
Датум смрти(1988-11-13)13. новембар 1988.
Место смртиЧикаго
 САД

Након завршена четири разреда гимназије у Шапцу, одлази у Београд где завршава права и ради као општински службеник.

У Београду је започео успешну музичку каријеру. Био је стални члан Краљевске опере. Негујући народну песму, музичка управа Београдске радио станице га је често позивала да гостује у емисијама. Прве грамофонске плоче снимио је за издавачку кућу Одеон 1927. године. У то време, је био један од најпопуларнијих певача са простора Краљевине Југославије. Због сличности интерпретације са Мијатом Мијатовићем добио је надимак "Нови Мијат".[1]

У времену до Другог светског рата живео је и радио у Београду. Био је члан Београдске опере, певао на Радио Београду, Бечкој опери и у слободно време често долазио у Шабац да би се дружио са старим пријатељима.

Појавио се и у црно белом тон филму Прича једног града снимљеног у продукцији Артистик филма 1941. године у Београду. Режирао га је Јеврејин Макс Калмић кога су Немци стрељали исте године. У филму који траје 9 минута приказан је живот Београда у једном дану.

Рат је дочекао служећи војни рок у Бијељини. За време рата боравио је у Ужицу и Ваљеву. Био је ожењен Миленом Вуковић, међутим нису имали деце па се од ње развео.

Као присталица равногорског покрета илегалним путем напустио је заувек Србију. Једно време је боравио у Салцбургу, где је радио на обнови опере и снимио два филма, потом у Бечу где је био правни саветник за Међународну организацију за избеглице. Након успешне каријере у Аустрији, одлази у Њујорк, да би се потом трајно настанио у Чикагу.

Године 1959. упознао је 25. година млађу пијанисткињу Џоан Корнел. Венчали су се две године касније. Заједно са Џоан приређивао је бројне концерте широм Америке и упоредо снимао за фирму грамофонских плоча „Балкан“. Због здравствених проблема са срцем Милан и Џоан су током зимских месеци боравили у Калифорнији.

Имао је изузетно богат и разноврстан репертоар, од популарне оперске арије до народне песме.

На његовом репертоару налазиле су се, између осталих, и песме: [2]

  • Кад је било ноћу у ложници
  • Служим цару
  • Опрости ми, мила мати
  • Једну ноћ само
  • Магла паднала
  • Ој ти Мицо, певачицо
  • Кад ми пишеш, мила мати
  • Циганско сам дете
  • Не плачи, мала
  • Успаванка
  • Адио, Маре
  • Кажи, моме, истине ти
  • Мој се драги на пут спрема
  • Узех џугум и мастрафу
  • Опклади се момче и девојче
  • Ленче попово
  • Сенкина снага
  • Трепћу звездице мале
  • Ајде, сунце зађе
  • Чекаћу те
  • Равно поље, жао ми је на те

Грамофонске плоче снимао је за компаније Edison Bell Penkala и Odeon.

Његово богато музичко стваралаштво још увек је недовољно истажено.

Преминуо је 13. новембра 1988. године у Чикагу, у 81. години живота.

Инсерт из тон филма „Прича једног дана“ појављује се у филму Маратонци трче почасни круг.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди