Милешевска штампарија
Милешевска штампарија је била штампарска кућа основана 1544. године у манастиру Милешева у околини Пријепоља. Три рукописне и штампане књиге српске редакције старословенског језика (Србуље) су штампане у овој штампарији. Две су направљене 1544. и 1545. године, а једна 1557. године.[1]
 Манастир Милешева, место где се некада налазила штампарија | |
| Статус | Неактивна |
|---|---|
| Матична држава |  Османско царство |
| Седиште | Пријепоље |
| Кључни људи |
|
Реализација идеје о штампању
уредиАктивности везане за штампање у манастиру Милешева почињу када 1518. или почетком 1519. године монах манастира Милешева Теодор Љубавић одлази у Венецију да научи технике штампања. Љубавић је радио у Горажданској штампарији у периоду од 1521—1523. године. У периоду од 1533—1535. године, манастир Милешева посећује Божидар Вуковић, један од првих српских штампара у Црној Гори. Након разговора са званичницима, Вуковић закључује споразум са манастиром, да манастир дистрибуира своје књиге.[2]
Оснивање штампарије
уреди1543. године, Тодор Љубојевић и син од Божидара Вуковића су послати у Венецију да купе штампарску машину за манастир. Са њима су ишли милешевски монах Сава и Мардарије, који је био игуман манастира Бања, код Прибоја. Манастир Бања је у то време био седиште митрополичког епископа, док је манастир Милешева био један од најбогатијих манастира. Баш због тога су та два манастира имала задатак да финансирају и организују успостављање штампарије у манастиру Милешева..[3]
Штампање
уредиМилешевска штампарија постојала је у периоду од 1544—1557. године, а у њој су штампане три књиге[4] :
- Два средњовековна псалтира (1544 и 1557) и
- Требник (1545)[5][6]
Средњовековни псалтир из 1544. године уређивали су и припремили Мардарије и Теодор Љубавић, на основу псалтира Божидара Вуковића из 1519—1520. године. О Требнику се зна да су га штампали Дамјан и Милан из Колубаре. Трећа књига, односно други Средњовековни псалтир, штампана је након паузе од дванаест година, односно 1557. године. Ова књига је штампана на скроз другачији начин, а постоје извори да су се у манастиру Милешева налазиле две штамарије, обе основане по наредби игумана манастира Данила.[7][7][8][9]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Mileševsko štamparstvo
- ^ Recherches sur l'art. Matica. 1991. стр. 206.
- ^ Biblioteka, Matica srpska (Novi Sad, Serbia). (1994). Godïsnjak Biblioteke Matice srpske. стр. 29.
- ^ Aćimović, Dragoljub; Đorđević, Milivoje (1987). Štamparstvo u Užičkom kraju, 1537-1987: povodom 450 godina Rujanske štamparije. Dimitrije Tucović. стр. 277.
- ^ Ćirilske rukopisne knjige Biblioteke Matice srpske: Psaltir Gavrila Trojičanina iz 1643. godine. Biblioteka Matice srpske. 1992. стр. 8.
- ^ Šafárik, Pavel Jozef; Boškov, Živojin (1963). P.J. Šafarik, 1795-1861: zbornik članaka povodom 100-godišnjice smrti. Matica srpska. стр. 51.
- ^ а б Biblioteka, Matica Srpska (Novi Sad) (1995). Godǐsnjak Biblioteke Matice srpske za ... Biblioteka Matice srpske. стр. 30.
- ^ Bibliotekar. Društvo bibliotekara N.R. Srbije. стр. 1220. „...Псалтир из 1544. и Молитвеник из 1545. штампани у Милешеви,...”
- ^ Subotin-Golubović, Tatǰana (1999). Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. стр. 38. ISBN 978-86-7025-282-0.
Литература
уреди- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
- Шалипуровић, Вукоман (1972). Милешевска штампарија 1544-1557 (1. изд.). Пријепоље: Полимље.