Миле Ивковић

Миодраг Миле Ивковић — Цуст (Чачак, 13. октобар 1917Маутхаузен, 15. јун 1944) био је револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.

миле ивковић
Датум рођења(1917-10-13)13. октобар 1917.
Место рођењаЧачак
 Краљевина Србија
Датум смрти15. јун 1944.(1944-06-15) (26 год.)
Место смртиМаутхаузен, код Линца
 Трећи рајх
Професијастудент
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

БиографијаУреди

Рођен је 13. октобра 1917. године у Чачку. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду, а потом је студирао на Високој технолошкој школи. Омладинском револуционарном покрету се прикључио још као средњошколац у Чачку, а током студија је припадао студентском револуционарном покрету на Београдском универзитету. Тада је и постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Пошто је обављао дужност председника Централног удружења студената технике добио је надимак Цуст.[1]

После окупације Југославије, јуна 1941. године, као истакнути комуниста је од стране Покрајинског комитета КПЈ за Србију, у својству инструктора послат у Шабац, да помогне партијској организацији у организовању устанка. По доласку у Шабац, био је укључен у чланство Окружног комитета КПЈ за Шабац. Један је од организатора устанка у Мачви, Поцерини и Подрињу. Од оснивања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године налазио се у Штабу одреда, са којим је учествовао у многим борбама.[2]

После Прве непријатељске офанзиве, у јесен 1941. године, са Одредом се повукао у западну Србију, а потом у Санџак. Почетком 1942. године заједно са групом партијских радника при Главном штабу НОП одреда Србије је упућен у западну Србију. Половином фебруара је стигао у чачански крај, где су га 28. фебруара у селу Љубићу ухватили четници. Потом је био предат окупаторима у Чачку, који су га 8. маја 1942. године одвели у логор на Бањици. После годину дана проведених на Бањици, маја 1943. године је послат у концентрациони логор Маутхаузен, у Аустрији, где је убијен 15. јуна 1944. године.[1]

У Народноослободилачком рату, учествовала је и Милетова рођена сестра Радмила Лала Ивковић, која је била студент агрономије. Она се крајем 1941. године повукла са партизанима у Санџак, где је прикључена Врховном штабу НОП одреда Југославије. Била је најпре секретар санитетског одсека Врховног штаба, а после се налазила на разним дужностима у Централној болници.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Недовић 2009.
  2. ^ Пармаковић 1973.
  3. ^ Недовић 2010.

ЛитератураУреди

  • Драгослав Пармаковић Мачвански партизански одред. Шабац, 1973. година.
  • Радисав С. Недовић Чачански крај у НОБ 1941-1945. - Слободари на стратиштима. Чачак 2009. година.
  • Радисав С. Недовић Чачански крај у НОБ 1941-1945. - Жене борци и сарадници. Чачак 2010. година.
  • Радисав С. Недовић Чачански крај у НОБ 1941-1945. - Чачани и Драгачевци логораши Бањице. Чачак 2012. година.