Отворите главни мени

Милинко Влаховић

Милинко Влаховић (Трмање, 1. мај 1881 — Београд, 6. децембар 1930)[1] био је капетан црногорске војске, један од вођа Јаблничко-топличког устанка у Првом светском рату, војвода[2], командант Јабланичког комитског одреда и потпуковник Југословенске војске. Био је брат Тошка Влаховића[2] и отац Вељка Влаховића.

Милинко Влаховић
Milinko Vlahović.jpg
Милинко Влаховић као потпоручник Црногорске војске
Пуно имеМилинко Влаховић
Датум рођења1. мај 1881.
Место рођењаТрмање
Књажевина Црна Гора
Датум смрти6. децембар 1930.
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
Чинкомитски војвода, потпуковник

БиографијаУреди

Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у Цетињу. Током Балканских ратова, као поручник је командовао првом четом Ровачког батаљона,[3] који се прославио у борбама против Турака.[2]

У Првом светском рату је учествовао као капетан I класе. Током Мојковачке битке командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде,[4] где је показао велику храброст и способност за командовање.[2] Након капитулације Црне Горе 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске и његов брат Тошко Влаховић, студент филозофије су избегли заробљавање. Није признао капитуалицију и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу од двадесет људи.[2]

Након што је Румунија ушла у рат, Са још неколико комита (укупно њих 9), у септембру 1916. године кренули су у Србију, с намером да преко Румуније оду у Русију и тамо наставе борбу. Међутим, пошто је стигао до Копаоника сазнао је да се припрема Топлички устанак и упутио се ка Јабланици и са свештеником Димитријем Димитријевићем је формирао, најпре чету, а затим и Јабланички четнички одред.[2]

Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са Костом Пећанцем, који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и Јован Радовић са Костом Војиновићем приступили су организовању, а потом и вођењу Топличког устанка 1917. године.[5]

На саветовању у Обилићу (Пуста река) потврђена му је титула војводе, као и команда над Јабалничким одредом.[2] Био је једини професионални војник са чином капетана у устанку. Код Бојника је 24. фебруара 1917. уништио чету Бугара, чиме је и започео устанак. Самоиницијативно је ослободио Медвеђу, Житин Поток, Лебане, а припремао је и напад на Лесковац. Његов одред је држао фронт од Дољевца до Лебана, у дужини од 40 километара.[2]

Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у Топлици, до пред крај рата. У пробоју Солунског фронта, учествовао је у ослобођењу Црне Горе и Херцеговине (Никшић, Требиње).[2]

Учествовао је у гушењу Божићне побуне у Црној Гори.

После рата је живео у Београду. Остао је у војсци и дошао до чина потпуковника. Сахрањен је на београдском Новом гробљу.[6]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди