Милица Миладиновић

Милица Миладиновић (Београд, 21. фебруар 1924Београд, 13. јануар 2015) била је српска музичарка, првакиња Опере Народног позоришта у Београду.

Милица Миладиновић
Лични подаци
Пуно имеМилица Миладиновић
Датум рођења(1924-02-21)21. фебруар 1924.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти13. јануар 2015.(2015-01-13) (90 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Средња школаДруга женска гимназија
УниверзитетМузичка академија у Београду
Занимањемузичар
Породица
СупружникДушан Миладиновић
ДецаДејан Миладиновић

Биографија

уреди

Рођен је 1924. године у Београду, где је завршрила Другу женску гимназију. Након тога школовала се на Музичкој академији у Београду и завршила је 1950. године.[1]

Њен супруг био је Душан Миладиновић српски диригент-маестро, композитор и професор Музичке академије у Београду у Београду и дугогодишњи диригент и директор Опере Народног позоришта у Београду.[2] Њихов син, Дејан Миладиновић био је магистар театролошких наука, позоришни редитељ и директор Опере Народног позоришта у Београду (2012—13) и ванредни професор глуме и оперског студија на Факултету музичке уметности у Београду.[1]

Преминула је 13. јануара 2015. године у Београду, а сахрањена 19. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[1][3]

Каријера

уреди

Након завршетка студија, 1950. године постала је солиста Опере Националног театра у Београду, где је радила све до одласка у пензију.[4]

Публика ју је упамтила по разноврсним улогама, међу којима су биле и све најзначајније роле мецосопранског репертоара: Амнерис, Ацучена, Еболи, Шарлота, Далила, Марфа, Кончаковна, Марина, Кармен...[1][5]

У њеној биографији, посебно се издвајају две улоге у домаћим операма : Мајка Јевросима у Кнезу од Зете Петра Коњовића, у којој је због моћног јединства њене вокалне и глумачке интерпретације досезала до трагике достојне античких сцена, и Фема у Логаровој ”Покондиреној тикви”. Ту комичну оперу, композитор Миховил Логар, посветио је управо Милици Миладиновић за њену „високу уметност гласа и глуме”, како је одштампано на насловној страници партитуре.[1][4][6]

Пред папом Павлом VI промовисала је православну музику под сводовима базилике Светог Петра у Риму. Певала је пред холандским краљем Бодуеном, председником УАР Насером, председником Титом, председником Турске Бајаром, генералним секретаром УН Де Куељаром, патријархом српским Германом.[1][7]

Миладиновићева је гостовала у Бечкој државној опери (Штатсопера), у операма Берлина, Атине, Каира, Венеције, Анкаре, Единбурга, Копенхагена, Брисела, Париза, Мадрида, Женеве, Лозане, Висбадена.[1][4]

Широм Европе и Југославије посебно се прославила улогом Кармен, наступајући са славним партнерима као што су Хелге Розвенге, Ђуси Бјерлинг, Џорџ Лондон и Марио Дел Монако.[4] Велтпресе из Беча писао је да је „њена Кармен била откровење јер је, поред великог сонорног гласа, донела још много квалитета који су код нас постали реткост”.[1][4][8]

„Расно лепа, Милица Миладиновић, бриљирала је у улози Марине, писало је у бечком Куриру, а за улогу грофице у Пиковој Дами, критичар Коријере дела Сера је истакао : „Изванредна незаборавна креација!”. Том улогом Милица Миладиновић се и опростила од публике у представи под диригентским вођством њеног супруга Душана и сина Дејана.[1]

Награде и признања

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди