Милица Мирон
Милица Мирон (31. март 1894 — 18. август 1977) била је дјечија књижевница, публициста, драмски писац.[1] Често се потписивала као Милица Миронова. Била је удата за писца и драматурга Михајла Мирона.
Милица Мирон | |
|---|---|
| Датум рођења | 31. март 1894. |
| Место рођења | Хиње |
| Датум смрти | 18. август 1977. (83 год.) |
| Место смрти | Сарајево |
Биографија уреди
Рођена је у Хињу, у Словенији 1894. године. У родном мјесту завршила је два разреда основне школе, а даље школовање наставила је у Љубљани. У Љубљани је похађала и учитељску школу. Између два рата и послије ослобођења живи у Сарајеву гдје је и умрла 1977. Била је члан Групе сарајевских књижевника. Писањем се почела бавити као ученица. Објављивала је пјесме у прози и приповијетке у разним књижевним часописима и листовима. У свом књижевном стварању највише пажње посветила је дјечијој књижевности за коју има изразиту сензибилност. Пише драме – бајке за дјецу, које су прије рата игране на сцени Сарајевског позоришта, а послије ослобођења у Пионирском позоришту и другим позориштима у земљи.
Бавила се и етнографијом. Дуги низ година се бавила проучавањем босанске орнаментике и тако је настала њена студија Народно плетиво (1928).[1]
Након пензионисања, тренутке одмора породица Мирон је проводила на Палама. У локалним домовима културе она и супруг приређивали су представе, читали приче, пјесме и загонетке. Милица Миронова је правила прелијепе лутке од тканине и користили су их у извођењу ових представа. Сахрањени су на Палама.[2]
Библиографија уреди
- Народно плетиво, Гласник Етнографског музеја Београда, 1928. (стр. 20-25)
- Снежана: бајка у 5 чинова написана по Гриму, Сарајево, издање „Цвете Зузорић“, Удружење пријатеља уметности, Сарајево 1930.
- Ватрени коњаник, У Просветин Календар за 1932.
- Питање дечјег позоришта, Просвјета: лист за савремене проблеме и књижевност, бр. 4, 1937. Сарајево, стр. 243-248
- Питање дечјег позоришта, Просвјета: лист за савремене проблеме и књижевност, бр. 5, 1937. Сарајево, стр. 325-330
- Питање дечјег позоришта, Просвјета: лист за савремене проблеме и књижевност, бр. 8, 1937. Сарајево, стр. 529-535
- Загонетке и питалице, Свјетлост, Сарајево, 1970.
- Чудотворни чирак (драма), Свјетлост, Сарајево, 1957.
- Загонетке и одгонетке, Свјетлост, Сарајево, 1951.
Драмски репертоар игран у Народном позоришту у Сарајеву уреди
- Снежана, април 1929
- Мачак у чизмама, 1930,
- Чудотворни чирак, 1932,
- Водени женик, 1933
Након Другог свјетског рата:
- Чудотворни чирак
- Аладинова чаробна лампа
- Прољеће се буди,
- Шкртац Малвендра, 1963. (радио игра за дјецу)
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
Петронић, Маријана, "Просвјета" у првој половини прошлога вијека: женско питање, Милица Мирон и дјечије позориште, Библиотекарство Српске, бр. 6, Источно Сарајево, 2017. стр. 356-368