Милиција је израз који се у најширем и најчешћем смислу користи за војне и паравојне формације које се састоје од обичних грађана уместо професионалних војника и официра, те које у правилу дјелују једино у изузетним ситуацијама. Појам и значење милиције се разликује од државе до државе, као и зависно од временског периода.

Споменик капетану Џона Паркера, команданта милицијских снага током Америчког рата за независност.

Етимологија и значења појма милицијаУреди

Реч милиција долази од латинске реч милес ("војник"). Дослован превод латинског израза "militia" те би стога требало дословно да значи "војна служба".

У Древном Риму, као и већини античких градова-држава, на самом почетку није постојала професионална војска, односно војска се састојала од слободних грађана који су имали обавезу да учествују у рату. Стога су у то доба израз "војска" и израз "милиција" у данашњем смислу представљали синониме.

Када је крајем 2. века п. н. е. Гај Марије увео војне реформе, а с њима и стајаћу, професионалну војску израз милиција добија данашње значење, односно почиње да представља војне формације сачињене од обичних грађана које се организирају и дјелују тек у посебним приликама, односно обављају помоћне задатке.

Савремени пример милиције која је интегрисана у оружане снаге, односно војску једне државе представља Национална гарда у САД.

Осим тога, израз "милиција" може означавати и наоружане припаднике неког политичког покрета или странке, па тако можемо говорити о страначкој милицији. Најчешћи извор недоумица везан уз појам "милиција" потиече од тога да су комунистичке државе у 20. веку из идеолошко-пропагандних разлога одбациле кориштење израза "полиција", односно за одговарајућу институцију користиле израз "милиција". То је укључивало и СФРЈ у којој се за полицијске снаге користио израз "народна милиција".

Види јошУреди

РеференцеУреди