Милић Петровић

Милић Петровић (Доња Трешњица, 30. јун 1941) српски је академски сликар текстила - дизајнер уникатног и индустријског текстила старије генерације, тренутно на дужности директора Галерије Савремене ликовне уметности Ниш.[1] Члан УЛУПУДС-а од 1970. године, оснивач први и почасни доживотни председник мултимедијалног удружењења уметника „Цар Константин” Ниш. Живи и ствара у Нишу

Милић Петровић
Milić Petrović 0519.jpg
Датум рођења(1941-06-30)30. јун 1941.(79 год.)
Место рођењаДоња Трешњица
Недићева Србија
ПољеДизајнер уникатног и индустријског текстила

Живот и каријераУреди

Милић Петровић од оца Љубомира, рођен је 30. јун 1941 у Доњој Трешњици у општини Мали Зворник, Србија. По окончању основног школовања завршио 1964. године завршио је уметничку школу у Нишу. На Академији за примењене уметности у Београду дипломирао је 1970. године на одсеку текстила. За време студија био је стипендиста града Ниша као стручни кадар.

По завршеним студијама вратио се у Ниш где је као професор у уметничкој школи у Нишу радио од 1970. до 1977. године. У 1970. години учествовао је на рестаурацијама мозаика на археолошком локалитету Медијана (летњиковац цара Константина) године.[1]

На позив руководства текстилне фабрике „Нитекс” из Ниша, 1977. године, напустио је уметничку школу и прешао на радно место руководиоца сектора креације и маркетинга, са циљем да помогне враћању угледа НИТЕКС-у у области креација производа. У овој фабрици радио је до 1987 године.[1]

Милић Петровић је у својој богатој каријери радио је као:

  • Ванредни професор на формирању уметничке школе у ​​Лесковцу (у саставу прве текстилне школе), 1984. и 1985. године
  • Директор Галерије Савремене ликовне уметности Ниш од 1999. до 2000. године
  • Председник УЛУПУДС-а Ниш од 1980. до 1982. године
  • Председник комисије за ликовни живот града Ниша од 1980. до 1984. године
  • Потпредседник Савета ликовне колоније Сићево
  • Председник жирија за награду ОТИСАК на 42 Нишком сајму књига и графике 2005. године.[1]

Милић Петровић је члан удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС) од 1970. године. Иницијатор за формирање мултимедијалног удружењења уметника „Цар Константин” Ниш, 2002. године, и први и доживотни почасни председник овог удружења.[1]

Дужност дирактора у Галерији савремене ликовне уметности Ниш, обављао је до 2017. године. Живи и ствара у Нишу.

Ликовно стварачаштвоУреди

По вокацији Академски сликар текстила - дизајнер уникатног и индустријског текстила, Милић се бави сликарством, едуковањем младих, маркетиншким пројектима у делу ликовног стваралаштва и презентација, пројектовањем и реализацијом уникатног текстила, таписерија, тепиха, батика итд.

Таписерије

Таписерије Милића Петровића, су пре свега

Сликарска дела, произашла из маште и снова, значајан су пример критичког односа према стању обликовања, у коме је он пројектовао себе у структуре остварења. Он у свом сјају зраче колоритом у околни простор у коме су смештене, а посматрача испуњују оптимизмом и вером у неопходност потребе повратка недвосмисленим уметничким садржајима.

На таписеријама овај уметних ствара, према мишљењу историчара уметности Војислава Девића:

Неку врсту неокласицизма, када практично, у текстилним творевинама, развија своју форму. Он је у хаосу и помешаности објеката у природи, скренуо са конвенционалног пута који нам је судбина наменила, лепотом креације.

Тако је однос између форми уметник засновао на универзалном принципу, у коме је мера у обликовању, исказана на нови савременији начин у креирњању форме, Тиме Милић Петровиће на својим таписеријама:

Постиже аутономију форме, и испуњава своје изражавање, полазећи од искуства занатског - мануелног рада. Тако избегава кризу уметности обликовања естетских предмета. Његова таписерија је надвладала ту опасност, снагом инспирације, универзалном формом уметничког изражавања, насталој на територији Балкана и Србије, током историје народне уметности.

У својим таписеријама он указује и на пролазност времена у коме се „свака мода брзо троши и нестаје и у ствари постаје ружан чин стварања”. Да би то избегао, иако је схватање изградио на еволицији традиције народне уметности, Милић Петровић ствара облике којих у традиционалној уметности нема.

Слике

Милић Петровић инспирацију за своја сликарска дела налази у природи, па зато у његовим делима доминира плава боја, за коју сам уметник каже

Често плаву боју поистовећујемо са византијском плавом и фрескама. Међутим, када погледамо воду, ваздух и све што нас окружује, прво што видимо јесте то плаветнило

Кроз топлину својих сликарских радова, уметник покушава да посматрача увуче у свој свет и пренесе му поруку, или како сам сликар каже да:

Слика мора да има пет димензија. Четврта димензија је време, а пета духовно стање човека. Ако не постоји пета димензија, онда је техника савршена, али слика беживотна.[2]

А то је оно што краси Милићева ликовна дела пре свега животност, допуњена колоритом и уоквирена правилно изабраном формом.

Самосталне изложбеУреди

Година Место, назив изложбе и галерије
2000. Ниш, Изложба таписерија, ГСЛУ Ниш, Галерија Србија
2000. Лесковац, Изложба таписерија, Дом културе Лесковац
2001. Ниш, Изложба таписерија Галерија Нишког културног центра

Значајне колективне изложбеУреди

Година Место, назив изложбе и галерије
1970. Београд, Изложба Диплома 70
1971. Београд, Октобарски салон
1971. 1976. 1985. Љубљана, Мајски салон Економски изложбени центар
19732005 Ниш, Београд, Крагујевац, Лесковац, Скопље, Прокупље, Годишња изложба УЛУПУДС-а Ниша у градовима Србије и Македоније:
1993. 1994. 1995. 1996. Ниш, Нишики цртеж, Изложба академски образовани уметници свих генерација

Ликовне колонијеУреди

Милић Петровић био је учесник следећих ликовних колонија;

  • 1999. — ПТТ - Копаоник
  • 2001, 2004, 2005 — Принчев сан - Горња Топоница
  • 2001, 2004, 2005 — Ниш
  • 2003. — Меморијал Божа Илић, Прокупље
  • 2003. — Трајал, Крушевац
  • 2002, 2004, 2005. — Грабово, дом културе Ћићевац
  • 2006. — био је учесник на овим ликовним колонијама: Крагујевац, Копаоник, Ражањ, Сисевац код Параћина, Конџељ код Прокупља, Рафинерија Панчево у Нишкој Бањи, Висока Ржана код Пирота, Суботица - Палић.

Награде и признањаУреди

  • 2006. — Новчана награда од 100.000,00 динара Савета за културу града Ниша за изложбу таписерија На извору Српске традиције - реализоване у децембру 2007.
  • 2006. — Награда УЛУПУДС-а Ниш за таписерију Папрат
  • 2005. — Потпредседник Савета ликовне колоније Сићево,
  • 2005. — Председник жирија за награду ОТИСАК на 42 Нишком сајму књига и графике 2005 године
  • 2000. — Откупна награда за таписерију Розета, експонат са самосталној изложби таписерија у ГСЛУ у Нишу 2000. године.
  • 1983. — Награда УЛУПУДС-а Ниш за дизајн тепиха
  • 1983. — Награда СИЗ-а културе Ниш за дизајн тепиха
  • 1976. — Награда на Београдском сајму моде - Дизајн трикотаже за омладинке
  • 1970. — Награда академије примењених уметности Београд за најбољи Дипломски рад
  • 1964. — Награда уметничке школе у ​​Нишу

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Милић Петровић, Биографија На: сајту уметника
  2. ^ „Изложба Милићa Петровићa”. РТС Београд, 15. 11.2013. Приступљено 5. 1. 2018. 

Спољашње везеУреди