Отворите главни мени

Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.

Милић Радовановић
Биографија
Датум рођења(1860-05-26)26. мај 1860.
Место рођењаЧестобродица
 Кнежевина Србија
Датум смрти28. децембар 1936.(1936-12-28) (76 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду

БиографијаУреди

Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године.[1] Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.

 
Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.

БиблиографијаУреди

  • „Стара и нова школа у економској науци“ (1893)
  • „Занатске школе“ (1895)
  • „О пропадању наших заната“ (1897)
  • „Житарске банке“ (1898)
  • „О обезбеђењу стоке“ (1900)
  • „О раздруживању живота и имања код наших породичних задруга“ (1900)
  • „О задружном облику, познатом под именом заједничке набавке намирница и установама за то“ (1905)

РеференцеУреди

  1. ^ „Милић Радовановић”. Српска енциклопедија. Приступљено 1. 2. 2019.