Милка Ивић

српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ

Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923 — Београд, 7. март 2011[1]), српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ.

Милка Ивић
Milka Ivić.jpg
Милка Ивић
Рођење(1923-12-11)11. децембар 1923.
Београд, Краљевина СХС
Смрт7. март 2011.(2011-03-07) (87 год.)
Београд, Србија
ШколаУниверзитет у Београду

БиографијаУреди

Милка Ивић је рођена 1923. у Београду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника Војислава Илића.[2] На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1954. била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964 до 1984. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког института. Била је члан Норвешке, Саксонске и Српске академије наука. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.

Подручја њеног деловања била су: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.

Допринос Ивићеве националној филологији описао је српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: „Милка Ивић је сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма.”[5]

Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.

Најзначајнија делаУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди