Милка Ивић

српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ

Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923 — Београд, 7. март 2011[1]) била је српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ.

Милка Ивић
Лични подаци
Датум рођења(1923-12-11)11. децембар 1923.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти7. март 2011.(2011-03-07) (87 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеУниверзитет у Београду

Биографија уреди

Милка Ивић је рођена као кћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, кћерке песника Војислава Илића.[2]

На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1954. била је научни сарадник у Институту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964. до 1984. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког института. Била је члан Норвешке, Саксонске и Српске академије наука. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.

Подручја њеног деловања била су: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.

Допринос Ивићеве националној филологији описао је српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: „Милка Ивић је сама 'одрадила', инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма.”[5]

Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.

Најзначајнија дела уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди