Милка Ивић

српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ

Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923Београд, 7. март 2011[1]) је била српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ.

Милка Ивић
Milka Ivić.jpg
Милка Ивић
Датум рођења(1923-12-11)11. децембар 1923.
Место рођењаБеоград
Краљевина СХС
Датум смрти7. март 2011.(2011-03-07) (87 год.)
Место смртиБеоград
Србија
ШколаУниверзитет у Београду

БиографијаУреди

Милка Ивић је рођена 1923. године у Београду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника Војислава Илића.[2] На трећој години студија изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету. Од 1954. је била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964—84. редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД-у и Токијског лингвистичког института. Била је члан: Норвешке академије наука, Саксонске академије наука, САНУ. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.

Једна је од најзначајнијих српских лингвиста данашњице, пре свега у областима: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.

Допринос сербокроатисте Милке Ивић националној филологији описује српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: Милка Ивић је „сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма…”[5]

Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.

Најзначајнија делаУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди