Милка Ивић
Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923 — Београд, 7. март 2011[1]) била је српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ.
| Милка Ивић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. децембар 1923. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 7. март 2011. (87 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
Биографија уреди
Милка Ивић је рођена као кћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, кћерке песника Војислава Илића.[2]
На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1954. била је научни сарадник у Институту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964. до 1984. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког института. Била је члан Норвешке, Саксонске и Српске академије наука. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.
Подручја њеног деловања била су: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.
Допринос Ивићеве националној филологији описао је српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: „Милка Ивић је сама 'одрадила', инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма.”[5]
Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.
Најзначајнија дела уреди
- Правци у лингвистици I
- Правци у лингвистици II
- Значења српскохрватског инструментала и њихов развој
- О језику Вуковом и вуковском
- О зеленом коњу
- Лингвистички огледи
- Нови лингвистички огледи
- Ивић, Милка (1994). „Плава боја као лингвистички проблем”. Јужнословенски филолог. 50: 99—116.
- Ивић, Милка (1996). „О изразима плав и модар: Нова сазнања”. Јужнословенски филолог. 52: 11—17.
Референце уреди
- ^ Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Наука као живот - Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „“Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519”.[мртва веза]
- ^ „Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)”.
- ^ „Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2020. г. Приступљено 03. 10. 2020.
