Милован Де Стил Марковић

Милован Дестил Марковић (Чачак, 9. новембра 1957) српски је академски сликар и ликовни уметник. Своју каријеру језапочео раних 80-их. Важи за оца Трансфигуративног сликарства и Текст портрета. Гостујући је професор на предмету Контекстуална уметност, на Универзитету уметности у Берлину.

Милован Де Стил Марковић
Лични подаци
Датум рођења	(1957-11-09)9. новембар 1957.
Место рођења	Чачак, ФНР Југославија

Изложбе

Марковић је често излагао у Европи, Азији, Јужној и Северној Америци.

Његови радови педстављени су на: 42. бијеналу у Венецији (Aperto), 4. бијеналу у Истанбулу, бијеналу у Сао Паолу, 46. бијеналу у Венецији, 6. тријеналу-Индија, у Њу Делхију, 5. бијеналу на Цетињу, 49. Октонарском салону у Београду, Moderna Museet у Стокхолму, P.S.1 музеју у Њујорку, Saarland музеју у Сарбрукену, The Artists' музеју у Лођу, Музеју савремене уметности у Београду, Landesmuseum у Грацу, Hamburger Bahnhof - Museum für Gegenwart у Берлину, Ludwig Музеј савремене уметности у Будимпешти, Музеј савремене уметности у Кумамоту, Art Museum Foundation and Military Museum у Истанбулу, Kunstmuseum у Диселдорфу, Kunstvoreningen у Бергену, Kunstverein у Хамбургу, Kunst-Werke у Берлину и многим другим.

Биографија

Марковићев деда је био познат по изради споменика крајпуташа и произвођач ракије шљивовице. Његов надимак је био Дестилација, име које је Марковић трансформисао у своје Де Стил или ДеСтил. У Другом светском рату оба родитеља била су у партизанима. Кад се вратио из заробљеништва у нацистичкој Немачкој, његов отац Радомир постао је политички комесар. Његова мајка Олга је била вешта и еманципована жена. Још као дечак почео је да слика заједно са својим братом Драганом. Марковић је похађао основну школу и гимназију у Пожеги. Године 1976. покушао је да упише Филозофски факултет у Београду, али без успеха. Исте године је пошао у Шуматовачку школу на припреме за упис на Факултет ликовних уметности у Београду.

Од 1977. до 1983. Марковић је студирао на Факултету ликовних уметности Београдског универзитета уметности где је и дипломирао. Од 1979. активан је као професионални уметник. Од 1979. до 1986. сарађивао је са Студентским културним центром (СКЦ) у Београду, где је организовао пројекте, концерте, догађаје и излагао много пута. Четрнаестог априла 1981. прогласио је Светски дан уметности и постао први Споменик уметности осмочасовним перформансом у улици Маршала Тита, испред СКЦ-а. Заједно са Властом Микићем основао је уметничку групу Жестоки 1982. и отворио Клуб Академија (популарна Рупа) у подруму Факултета ликовних уметности, чији је био први председник. Клуб Академија био је врло значајно место за уметничку сцену и Нови талас 80-их и попримио статусни култ.

Марковић је проучавао иконе и фреске у византијским и српским манастирима. Заједно са Весном Викторијом Булајић реализовао је видео радове „Велика Инвокација“ и „Свети Ратник“. На Телевизији Београд у емисији ТВ Галерија продуциран је видео рад „Викторија“, заједно са Борисом Миљковићем и Срђаном Шапером. По завршетку студија, Марковић је добио награду Октобарског салона 1983, а 1986. у 28. години, Политикину награду (фонд Владислав Рибникар) за изложбу Еухаристија у Салону Музеја савремене уметности у Београду. Године 1986. учествовао је на међународној изложби Aperto на 42. бијеналу у Венецији.

Од 1986. Марковић ствара и у Западном Берлину. Током раног периода у Западном Берлину блиско је сарађивао са DAAD. Заједно са норвешком уметницом Сисел Толас (Sissel Tolaas) 1987. започео је серију пројеката Лабораторијум коју је реализовао у: Западном Берлину, Бергену, Познању и Брилу. Путовао је по Бразилу, Перуу и Боливији и издао књигу „Кључ стварања“ и продуцирао бројне видео радове и перформансе.

Организовао је Сава пројект у Бродоградилишту у Мачванској Митровици и парку Међународног Сава центра у Београду. На његов 32. рођендан 9. новембра 1989. пао је Берлински зид. Почетком 90-их Марковић је прешао у источни део града и почео сарадњу са Kunst-Werke, где је све до 1995. имао и атеље. Године 1992. учествовао је на изложби „37 Räume“, где је на отварању организовао фудбалски меч „Уметници против куратора“. Годину дана касније, 1993, Марковић је организовао изложбу „Private" у Kunst-Werke. Током раног периода рата у Југославији Марковић је организовао помоћ недржавним независним медијима у Београду. Године 1995. почео је да ради на Трансфигуративниној Слици и основао mock-up Берлин-Београд. Године 1997. рођена је његова ћерка Тара. Са Властом Микићем и Мирољубом Марјановићем сарађивао је на интернет пројекту „worldbeograd" 1999, касније познат као SeeCult.org. Године 2000. почиње истраживање на зидним пигмент апликацијама и техологији пигментације. Године 2003. започео је рад на Текст портретима и Homeless Project (Пројект Бескућници). Године 2006. патентирао је wall-make-up медијум за технологију зидне пигментације. Године 2007. објавио је књигу Markovic - Transfigurative Works (Марковић - Трансфигуративни Радови) за издавачку кућу Verlag für Moderne Kunst у Нирнбергу. Године 2008. објављена је монографија Милован ДеСтил Марковић, у издању галерије „Надежда Петровић” у Чачку.

Марковић живи и ради у Берлину и Београду.

Одабрана дела

У новијим радовима Марковић истражује могућности и изазове, као и границе визуелне репрезентације уопште, али се пре свега занима за смисао гро плана. Марковић скреће пажњу на политику репрезентације људског лица која је изражена кроз продукцију видљивог и невидљивог, што је друштвено условљено и представљено као такво. Надасве, неретко су те представе (слике) реализоване на јавним местима, где би „идеално лице“ могло бити идеолошки, пропагандно и комерцијално употребљено.

"Карминке“, од 1995.

У првој серији Трансфигуративних слика, портретисао је славне жене света. Њихова лица су нам блиска зато што су много пута приказана у медијима: штампи, телевизији, интернету итд. За сваку Карминку више од 100 кармина нането је на површину сомотске тканине. Овај материјал за сликање је најчешће употребљавани производ за свакодневно женско шминкање или ре-креирање лица. Марковић заиста сматра да је шминкање женин аутопортрет. Ова серија радова односи се на светски познате жене које су стекле славу захваљујући јавном приказивању њихове професије или каријере.

"Текст портрети“, од 2002.

Његова најновија серија радова Трансфигуративних Слика, у потпуности открива други вид: незапосленост, бескућништво, социјално - друштву и јавности невидљиво. За разлику од женских портрета (Карминки) у којима су представе лишене фигуре, ми се ослањамо на запамћене слике, при чему се трудимо да призовемо „стварно“ женско лице, какво нам је познато кроз медије, у Марковићевим портретима бескућника, ми се суочавамо са представама појединаца који су нам лично непознати, пошто припадају социјалној групи,`коју је свако друштво у којем живе склоно да прикаже невидљивим.

Ови текст портрети засновани су на интрвјуима које је Марковић водио са бескућницима у разним светским метрополама. Они представљају идентитет мушкараца кроз њихове животне приче; реална особа је трансфигурисана кроз аутобиографски текст који је фиксиран пигментима на платну.

Признања и награде

• 2007 Arbeitsstipendium, Берлински Сенат, Берлин
• 2005 Katalogförderung, Берлински Сенат, Берлин
• 2004 Hauptstadtkulturfonds, Берлин
• 2000 Pollock-Krasner Foundation, Њујорк
• 2000 Награда града Чачка, Чачак
• 1996 19. Меморијал Надежде Петриовић, Чачак
• 1991 Arbeitsstipendium, Берлински Сенат, Берлин
• 1990 Милешевски Бели анђео, Пријепоље
• 1986 Политикина награда (Фонд Владислав Рибникар), Београд
• 1983 Награда 24. октобарског салона, Београд

Изложбе (избор)

Године 2007,

• Förderkohle, Neuer Berliner Kunstverein, Берлин (cat.)
• paper works, Galerie Kai Hilgemann, Берлин

2006

• Homeless Berlin, façade at Checkpoint Charlie, and Galerie Kai Hilgemann, Берлин
• Art Cologne, Galerie Kai Hilgemann, Келн

2005

• Prototype Tokyo, nichido contemporary art, Токио

2004

• Love It or Leave It: 5. бијенале на Цетињу, Цетиње, Дубровник, Тирана (cat.)
• Old Now: Критичари су изабрали 2004, Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд (cat.)
• Lies, Lust, Art & Fashion: Signale der Kleidung, Podewil, Берлин

2003

• Карминке, Галерија Звоно, Београд
• Homeless Београд, Палата „Албаније“, Теразије и ЦЗКД / Центар за културну деконтаминацију, Београд
• Identity, nichido contemporary art, Токио
• ...and... / ...ve..., org.: Istanbul Art Museum Foundation, Military Museum Exhibition Halls, Harbiye, Истанбул (cat.)

2002

• Attitude 2002: One Truth in Your Heart, Музеј савремене уметности, Кумамото, Јапан (cat.)
• Zum in zum aut: 43. Zoom In Zoom Out: 43. октобарски салон, Музеј историје Југославије – Музеј 25. мај и остали, Београд (cat.)

2001

• Vägskäl 2001, Leksands Kulturhus, Лександ, Шведска
• Византеме, Уметничка галерија Надежда Петровић, Чачак; Градска галерија, Пожега (cat.)

2000

• Art Forum Berlin, Galerie A. von Scholz, Берлин
• Уметност 2000: Уметничка галерија Надежда Петровић, Чачак (cat.)

1999

• After the Wall: Art and Culture in Post-Communist Europe, Moderna Museet, Стокхолм (cat.); Ludwig Múzeum, Будимпешта; Nationalgalerie im Hamburger Bahnhof - Museum für Gegenwart, Берлин
• Видео уметност у Србији / Video Art in Serbia, org.: Центар за савремену уметност, Битеф театар, Београд (cat.)

1998

• Gruppenbild, Galerie A. von Scholz, Берлин
• Madonna & Co - Female Icons, Galerie Christa Burger, Минхен

1997

• Entgegen: ReligionGedächtnisKörper in Gegenwartskunst, Kulturhaus et al., Грац, Аустрија (cat.)
• Art Cologne, Galeria A. von Scholz, Келн

1996

• Прототипови / Prototypes, Галерија Звоно, Београд (cat.)
• Transfigurative Painting, Galerie A. von Scholz, Берлин (cat.)
• 19. Меморијал Надежде Петриовић, Уметничка галерија Надежда Петровић, Чачак (cat.)

1995

• Faire Face, 46. бијенале у Венецији, Palazzo Bragadin, Венеција
• Pars pro toto (en passant 9), Podewil, Берлин (cat.)
• ExtraMuros, House of Kristian Dubbick and Eva Sjödahl-Essèn, Ломар-Неухонрат, Немачка

1994

• Уметничка колонија “Милешева” Град галерија, Дом револуције, Пријепоље (cat.)

1993

• Alphabeten und Analphabeten in Iconostasis, Ideenbank im Dreieck, Oderberger Strasse. 2, Берлин
• Private, Kunst-Werke, Берлин

1992

• Prototypes, Het Apollohuis, Ајндховен
• Prototypes, Haus am Lützowplatz, Берлин
• Farbe Gold: Dekor, Metapher, Symbol - Beweggründe für Malerei heute, Haus am Lützowplatz, Берлин (cat.)
• Berlin 37 Räume, Kunst-Werke, Берлин (cat.)
• International Painting Interactive, Siggraph Art Show, McCormick Place, Чикаго (cat.)
• Junge Kunst, Saarland Museum, Сарбрикен; Brandenburgische Kunstsammlungen Котбус, Немачка (cat.)

1991

• Галерија Дома револуције, Пријепоље (cat.)
• Berlin Divided, P.S.1 Museum, Њујорк
• Wanås 1991, Wanås Castle, Книслинге, Шведска (cat.)
• Künstler für den Frieden, Galerie Ingrid Dacić, Тибинген, Немачка

1990

• Zeichnungen und Installationen, Galerie André Joliet (Galerie Neuburger), Дуисбург, Немачка
• Laboratorium: The Drawing of Nature – The Nature of Drawing (with Sissel Tolaas), Galeria ON and Galeria AT, Познањ, Пољска
• Inventionen ’90: Festival Neuer Musik, org.: Akademie der Künste, Berliner Künstlerprogramm des DAAD, TU, Ballhaus Naunynstrasse, Берлин
• La poetica materiale: L’opera come spirito del luogo, Galleria Piero Cavellini, Бреша; Galleria Mazzocchi, Парма; Galleria Oddi Baglioni, Рим (cat.)
• Malerei – Grafik – Installationen: 40 Jahre Künstlerförderung 2. Teil, Technologie- und Innovationspark Berlin (TIB), Берлин (cat.)
• Милешева ’90, Галерија Дома револуције, Пријепоље (cat.)
• Construction in Process back in Łódź 1990, The Artists’ Museum et al., Лођ, Пољска (cat.)

1989

• Laboratorium: Australe - Boreale (with Sissel Tolaas), org.: Brühler Kunstverein, Orangerie Schloss Augustusburg, Брил, Немачка
• Synnyt: Nykytaiteen lähteitä / Sources of Contemporary Art, Nykytaiteen Museo, Хелсинки (cat.)
• Mediterraneo per l’Arte Contemporanea, Expo Arte, Бари, Италија (cat.)
• Сава Пројект, Парк међународног центра Сава, Београд
• Југословенска документа ’89, Галерије града Сарајева, Олимпијски центар Скендерија, Сарајево (cat.)

1988

• Satzgegenstand, Monumentenstrasse 24, Katakomben, Западни Берлин
• Kunst-Video!, Galleri F 15, Осло, Норвешка
• Летњи сусрети, Тврђава Ловријенац, Дубровник
• Summer Artists’ Meeting, СКЦ, Београд
• Kreuzung, Rhumeweg 26, Западни Берлин

1987

• Laboratorium: Берлин (with Sissel Tolaas), org.: Берлинер Künstlerprogramm des DAAD, Monumentenstrasse 24, Katakomben, Западни Берлин (cat.)
• Laboratorium: Bergen (with Sissel Tolaas), org.: Bergens Kunstforening, Georgernes Verft 3 USF, Берген, Норвешка
• Trinity (са Сисел Толас и Илија Шошкић), орг.: Хрватско друштво ликовних уметника (ХДЛУ), крипта Катедрале светог Дуја, Сплит
• 33. Westdeutsche Kurzfilmtage, Luise-Albertz-Halle, Оберхаузен, Немачка

1986

• Aperto ’86, 42. бијенале у Венецији, Венеција (cat.)
• Zeit der Zeremonie, studio d, Ingrid Dacić, Тибинген, Немачка
• Sixth Triennale-India 1986, Lalit Kala Akademi Rabindra Bhavan, Њу Делхи (cat.)
• Уметност интеррелација, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд (cat.)
• Zwischen Himmel und Erde, Rhumeweg 26, Западни Берлин (cat.)
• Junge Kunst aus Jugoslawien: Steirischer Herbst ‘86, Künstlerhaus und Neue Galerie am Landesmuseum Joanneum, Грац; Hochschule für Angewandte Kunst, Беч; Künstlerhaus, Клагенфурт; Salzburger Kunstverein, Салцбург (cat.)

Библиографија

Монографије и каталози самосталних изложби

• Милован ДеСтил Марковић, монографија, Чачак: Галерија ”Надежда Петровић”, 2008 Текст: Бенедикт Стегмајер, Јеша Денегри, Јован Деспотовић, Борис Буден
• Markovic: Transfigurative Works, монографија, Нирнберг: Verlag für Moderne Kunst, 2006. Текст: Борис Буден, Бојана Пејић, Клаудија Вајуди, Јошико Хонда
• Markovic: Transfigurative Painting, Берлин: Galerie A. von Scholz, 1996
• Марковић: Прототипови / Prototypes, Београд: Галерија Звоно, 1996. Текст: Мирољуб Марјановић
• Милован Де Стил Марковић, Пријепоље: Дом револуције, 1991
• Milovan Markovic, Sissel Tolaas, Laboratorium - The Key of Creation, књига, Берлин: Deutscher Akademischer Austauschdienst (DAAD), 1988
• Дестил Марковић, Власта Микић, Нови Сад, Галерија културног центра, 1985. Текст: Јеша Денегри
• Де Стил Марковић: Еухаристија, Београд: Музеј савремене уметности, 1985. Текст: Бојана Пејић
• Де Стил Марковић: Црни простор / Black Space, Београд: Студентски културни центар, 1983. Текст: Бојана Пејић
• Де Стил Марковић: Фрагменти слике: споменик, Београд: Студентски културни центар, 1982. Текст: Бојана Пејић

Каталози групних изложби (избор)

• Förderkohle: Stpendiaten/innen der Kulturverwaltung des Berliner Senats 2007, Берлин: Neuer Берлинер Kunstverein (NBK), 2007. Текст: Katja Albers
• Love It or Leave It: 5. бијенале на Цетињу / Cetinje Biennial V, Цетиње: Народни музеј Црне Горе / Касел: Kunsthalle Fridericianum, 2004. Текст: Милован Марковић
• Old Now: Критичари су изабрали 2004, Београд: Културни центар, 2004. Текст: Јован Деспотовић, “Old Now: или професори ФЛУ – пласичари / Old Now: or Professors at the Faculty of Fine Arts – Sculptors”
• And / Ve: Meeting of the Artists / sanatçılar buluşuyor, Истанбул: Istanbul Art Museum Foundation, 2003. Текст: Сузана Милевска
• Attitude 2002: One Truth in Your Heart, Кумамото: Музеј савремене уметности, 2002. Текст: Милован Марковић, “Transfiguratives”; Yoshiko Honda, “Handed-down Portrait”
• Zum in zum aut: 43. октобарски салон / Zoom In Zoom Out: 43rd October Salon, Београд: Културни центар, 2002
• After the Wall: Kunst und Kultur im postkommunistischen Europa, exh. guide, Берлин: Stiftung “Brandenburger Tor” der Bankgesellschaft Berlin und Staatliche Museen zu Berlin – Preußischer Kulturbesitz, 2000. Текст: Бојана Пејић, „Милован Марковић“
• After the Wall: Art and Culture in Post-Communist Europe, Стокхолм: Moderna Museet, 1999. Текст: Angelika Stepken
• Entgegen: ReligionGedächtnisKörper in Gegenwartskunst, Грац: Kulturhaus / Ostfildern-Ruit: Cantz, 1997. Текст: Manfred Richter, “Zum Streit um das Bild aus heutiger ökumenischer Sicht”; Alexandra v. Scholz, “Milovan Markovic”
• 19. Меморијал Надежде Петровић, Чачак: Уметничка галерија Надежда Петровић, 1996. Текст: Бојана Пејић, “Анђео, тело, зазорно” / “Angel, Body, Abject”
• Orient/ation: 4. Међународно бијенале у Истанбулу, Истанбул: Istanbul Foundation for Culture and Arts, 1995. Текст: Милован Марковић, “Collective Portrait”
• Junge Kunst, Сарбрикен: Saar Ferngas AG, 1992
• Berlin 37 Räume, Берлин: Kunst-Werke, 1992
• Farbe Gold: Dekor – Metapher – Symbol, Beweggründe für Malerei heute, Берлин: Haus am Lützowplatz ed.: Künstlerhaus, Берлин: Nicolai, 1992. Текст: Бојана Пејић, “Die goldene Dimension”
• La poetica materiale: L’opera come spirito del luogo, Бреша: Edizioni Nuovi Strumenti,1990. Текст: Martina Corgnati
• Југословенска документа ‘89, Сарајево: Олимпијски центар Скендерија, 1989
• Mediterraneo per l’Arte Contemporanea, Бари: Fiera del Levante Expo Arte, 1989. Текст: Биљана Томић
• Synnyt: Nykytaiteen lähteitä / Sources of Contemporary Art, Хелсинки: Nykytaiteen Museo, 1989
• Junge Kunst aus Jugoslawien / Млада југословенска умјетност: Steirischer Herbst ’86, Загреб: Галерије града Загреба, 1986. Текст: Лидија Мереник, “Belgrad: Die Achtziger Jahre” / “Београд: Осамдесете године”
• XLII Esposizione Internazionale d’Arte, бијенале у Венецији: Arte e Scienzia, Венеција: Electa, 1986
• 6. тријенле - Индија 1986, Њу Делхи: Lalit Kala Akademi, Rabindra Bhavan, 1986
• Zugehend auf eine Biennale des Friedens – Dem Frieden eine Form geben, Хамбург: Kulturbehörde Hamburg und das Kuratorium der Art-of-Peace-Biennale, 1985
• Постизми: Београдска сцена, Копривница: Галерија Копривница, Вараждин: Галерија Слика, 1985. Текст: Бојана Пејић, “Постизми”; “Милован Де Стил Марковић” (интервју)
• XIX. Internationale Malerwochen in der Steiermark, Грац: Neue Galerie, 1984
• Viaggio, ed. by Antonio d’Avossa, Рим: Nuova Galleria Internazionale, 1984
• Критичари су изабрали, Београд: Културни центар, 1983. Текст: Јован Деспотовић, “Мрђан Бајић, Тахир Лушић, Де Стил Марковић”
• Београд – Wien / Беч – Belgrad, Београд: Студентски културни центар, 1983. Текст: Биљана Томић
• Уметност осамдесетих, из кат., Београд: Музеј савремене уметности, 1983. Текст: Јеша Денегри, Јадранака Винтерхалтер, Јован Деспотовић, “После осамдесете: уметност у знаку разноликости”
• New Now, Земун: Галерија Пинки, 1982. Текст: Јован Деспотовић
• Млади 80, Београд: Музеј савремене уметности, 1980. Текст: Милован Марковић

Чланци и критике (избор)

• Nakahara Sayoko, “Milovan Markovic ‘Prototype Tokyo’,” Relax (Токио), no. 103, септембар 2005
• Ozaki Tetsuya, “Milovan Markovic ‘Prototype Tokyo’,” Art it (Токио), vol. 3, no. 3, лето/јесен 2005
• Robert Reed, “Milovan Markovic’s ‘Prototype’ artworks,” The Daily Yomiuari (Токио), edition A, 18. август 2005
• Claudia Wahjudi, “Die Unsichtbaren,” Spot, (Берлин), no. 4, 2004
• С. Ђ. M. [Срђан Ђиђа Марковић], “Кармин за жене, за мушкарце бријање,” Глас (Београд), 18. новембар 2003
• Љубица Јелисавац, “Прича о бескућницима, прича о нама” (интервју) Блиц (Београд), 7. новембар 2003
• М. Јовановић, “‘Невидљиви народ’ од Берлина до Јоханесбурга,” Данас (Београд), 6. новембар 2003
• Љиљана Тадић, “Де Стил Марковић – Један од Жестоких’” (интервју), Лице (Београд), бр. 31, 2003
• Sumie Kawai, “Berlin,” Pen (Токио), no. 106, 2003
• J. Br. [Jacques Brunel], “Miroirs rouge,” Le Monde (Париз), 20. септембар 2001
• Claudia Wahjudi, “After the Wall,” Kunstforum International (Ruppichteroth), јануар-март, 2001
• Angelika Stepken, “Make-up-Bilder: Milovan Markovics Porträts berühmter Frauen,” Neue Bildende Kunst (Берлин), фебруар/март 1997
• Martin Conrads, “Hillary Clintons Kleid – Die Frau als Projektionsfläche im Goldrahmen: Lippenstift-Bilder von Milovan Markovic in der Galerie A. von Scholz,” Zitty (Берлин), 1996
• Гордана Васиљевић, “Стаза просветљења,” Нова Борба (Београд), 26. јун 1996
• Јован Деспотовић, “Рука која салутира,” Време (Београд), 22. јун 1996
• Марија Ђорђевић, “Стаза просветљења – сусрети са ствараоцима: Милован Де Стил Марковић” (интервју), Политика (Београд), 9. јун 1996
• Мирољуб Марјановић, “Преиспитивање профаног лика” (интервју), Време (Београд), 9. јун 1996
• Саво Поповић, “Икона је, заправо, алфабет,” Недељна Борба (Београд), 1-2. јун 1996
• Antoine Perraud, “L’épuration artistique”, Télérama (Париз), 7. јун 1995
• Harald Fricke, “Manchmal lichtet sich dennoch der Blick ...”, die tageszeitung (Берлин), 6. март 1993
• Ingela Lind, “Röd fullträff I bokskogen – Dragning åt metafysik och melankoli i Wanås,” Dagens Nyheter (Стокхолм), 31. мај 1991
• Angelika Stepken, “Construction in Process back in Lodz,” Kunstforum International (Рупихтерот), no. 111, јануар/фебруар, 1991
• М. Стојановић, “Милован Марковић у Брилу,” Политика (Београд), 6. септембар 1989
• Драган Јовановић Данилов, “Велика инвокација Милована Де Стила Марковића,” Међај (Титово Ужице), 1988
• Tuvid Larsen, “Kunst som surrer,” Arbeiderbladet (Осло), 5. март 1988
• Finn Jor, “Kunst på femti skermer,” Aftenposten (Осло), 5. март 1988
• Ingrid Blekastad, “Liv, død, skaping,” Bergens Tidende (Берген), 6. јун 1987
• Angelika Stepken, “Sissel Tolaas und Milovan Marković,” Kunstforum International (Келн), мај/јун, 1987
• Harald Flor, “Fra Берлин til Bergen,” Dagbladet (Осло), мај, 1987
• Wiglaf Droste, “Der große Wurf,” die tageszeitung (Берлин), 24. март 1987
• ac [Andreas Conrad], “Der ‘Schlüssel der Schöpfung’ in einem Kreuzberger Keller,” Der Tagesspiegel (Берлин), 22. март 1987
• Биљана Томић, “Аперто 86,” Момент (Београд), бр. 6/7, септембар/децембар, 1986
• Јован Деспотовић, “Еухаристија: Де стил Марковић,” Момент (Београд), бр. 5, април/јун, 1986
• С. [Славко] Тимотијевић, “Де Стил Марковић – комад који гања уметност по свету,” Књижевне новине (Београд), јануар 1986
• Милан Дамњановић, “Награда ‘Владислав Рибникар’: без провинције,” НИН (Београд), 26. јануар 1986
• Мирјана Живковић, “Посвећеност уметности,” Политика (Београд), 17. јануар 1986
• М. [Мирјана] Живковић, “Одлука жирија ‘Политике’ за награду из фонда Владислав Рибникар: Добитник Милован Де Стил Марковић,” Политика (Београд), 17. јануар 1986
• Боајана Пејић, “Де Стил Марковић: човек креативног доба” (интервју), Момент, Београд, бр. 3-4, новембер 1985 / март 1986
• Angelika Stepken, “Allchemie und Astrologie auf Leinwand,” Zitty (Берлин), no. 19, 1985
• Коста Васиљковић, “Жестина утопијске рефлексије,” Комунист (Београд), 1. фебруар 1985
• Дарка Радосављевић, “Варијације на еухаристију,” Студент (Београд), бр. 1-2, 16. јануар 1985
• Александар Ђурић, “Реинкарнацији стила,” Политика (Београд), 14. јануар 1985
• Сања Кесић, Мирољуб Марјановић, “Разговори са уметницима: Слава није тежња, она је само последица!,” 3+4 часопис студената историје уметности, Београд, 1984
• Зоран Маркуш, “Хоће да неће,” Недељна Борба (Београд), 21-22. јануар 1984
• Мирјана Живковић, “Време ‘Жестоких’,” Политика (Београд), 31. децембар 1983 / 1-2. јануар 1984
• Гвидо Претња [Славко Тимотијевић], “Октобарски салон: Најзад млади,” Омладинске новине (Београд), 6. новембар 1983
• Ж. [Жељко] Кипке, “Фрагменти слике: споменик,” Студентски лист (Загреб), 26. октобар 1983
• Јеша Денегри, “Fine postcards Belgrado,” Juliet Art Magazine (Трст), no. 11, април/мај 1983
• Јован Деспотовић, “‘Жестоки’ стил Де Стила,” Младост (Београд), 30. април 1983
• Бојана Пејић, “Време иконодула,” Поља (Нови Сад), бр. 289, март 1983
• Де Стил Марковић, “Ритуал мегаломанских форми,” Зум Репортер (Београд), 25. новембар-2. децембар 1982
• Јован Деспотовић, “Жестоки потези бојом”, Књижевне новине (Београд), 9. новембар 1982
• Де Стил Марковић, “Water Sex u SKC-u”, Зум Репортер (Београд), 30. септембар-7. октобар 1982
• Де Стил Марковић, “Док цео град спава,” Зум Репортер (Београд), 18-25. март 1982
• Бојана Пејић, “Првих десет година: Галерија СКЦ”, Домети (Ријека), мај 1981
• Јеша Денегри, “Београд: двије приредбе младих умјетника”, Око (Загреб), 20. октобар-13. новембар 1980

Извори

• Документација Музеја савремене уметности у Београду
• Осамдесете: Теме српске уметности 1980-1990, Нови Сад: Светови, 1997. Текст: Јеша Денегри, “Милован Да Стил Марковић”; “Жестоки”
• Лидија Мереник, Београд: Осамдесете – Нове појаве у сликарству и скулптури 1979-1989 у Србији, Нови Сад: Прометеј, 1995. Текст: Лидија Мереник, “Нови талас: Београд раних осамдесетих година”
• Art Gamadas, vol. 2, Кумамото: Музеј савремене уметности, CAMK Press, 2002/2003
• “Muzeum artistow” miedzynarodowa prowizoryczna wspólnota artystycza Łódź / The Artists’ Museum international provisional artists‘ community Łódź, Лођ: The Artists’ Museum, n.d. 1996
• Monika Minnhagen-Alvsten and Marika Wachtmeister (eds.), Wanås – konsten, parken, slottet, Kristianstad: Länsmuseet i Kristianstad, 1994. Текст: Marika Wachtmeister, “Myt, rit och ångest, 1991” / “Myth, Rite, and Anxiety, 1991”
• Stefanie Endlich and Rainer Höynck (Eds.), Blickwechsel: 25 Jahre DAAD, Берлин: 1988. Ill.: Laboratorium I

Види још

• Списак српских сликара

Спољашње везе

• http://www.markovic.org званична уметникова веб-страница
• http://transfigurative.com wall-make-up веб-страница
• http://www.nca-g.com/artist/milovan_markovic/ Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2010) галерија nichido contemporary art, Токио
• http://SeeCult.org портал SeeCult.org, Београд
• Бескућници у берлинској соби - интервју („Политика“, 1. март 2012)