Википедија

Миломир Краговић

српски књижевник

Миломир Краговић (Рашка, 17. септембар 1949) српски је књижевник.

Миломир Краговић
Миломир Краговић
Лични подаци
Пуно имеМиломир Краговић
Датум рођења(1949-09-17)17. септембар 1949. (74 год.)
Место рођењаРашка, ФНР Југославија

Биографија уреди

Краговић се школовао у Рашкој, Краљеву и Београду. По професији је економиста.

Био је дугогодишњи уредник Омладинских новина, Борбе, Осмице, Верзал-преса, Вечерњих новости, а последњих двадесетак година професионално се бави издаваштвом. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат ком је поклонио Збирку са посебним предметима која садржи више стотина књига са посветама, освојеним наградама и рукописе.

Објавио је више књига поезије за децу и одрасле, неколико романа, а заступљен је у домаћим и страним антологијама поезије. Његова дела превођена су на италијански, шпански, енглески, кинески, руски, чешки, немачки, македонски и словеначки језик.

Од 2004. године уредник је издавачке делатности Компаније „Новости“.[1]

Награде уреди

 
Награда Србољуб Митић, додељена Миломиру Краговићу, Адлигат
  • Златна значка КПЗ, 1985.
  • Годишња награда „Борбе“, 1986.
  • Гашино перо, 1998.
  • Франц Кафка, Праг, 1999.
  • Златна ружа, 2000.
  • Змајева награда, 2000.
  • Доситејева награда, 2001.
  • Масарикова награда, Праг, 2001.
  • Сунчани сат, 2015.
  • Гордана Брајовић, 2015.
  • Србољуб Митић, 2016.
  • Награда Србољуб Митић, 2016.[2]
  • Златни беочуг, 2017.
  • Песнички прстен, 2017.[3]
  • Повеља за животно дело УКС, 2020.
  • Награда Библиос за животно дело, коју додељује библиотека "Влада Аксентијевић" из Обреновца, 2022.[4]
  • Награда „Капетан Миша Анастасијевић”, за публицистику, 2023.[5]

Дела уреди

Поезија, проза, публицистика уреди

Поезија уреди

  • Толико сам мртав, 1971.
  • Писак, 1985.
  • Леденице, 1989.
  • Директан пренос, 1989.
  • Шатори од коже, 1989.
  • Свето место, 1993.
  • Кућни активиста, 1996.
  • Ново склониште, избор, 2000.
  • Аритмија, 2006.
  • Скупљачи прашине, 2012.[6]
  • Српске утопије, 2016.
  • Кућа на песку, 2018.
  • Рвање са ђаволом, 2022.[7]

Поезија за децу уреди

  • Срце иште градилиште, 1984.
  • Смешна сећања, 1984.
  • Трапаве речи, 1991.
  • Петао у опери, 1991.
  • Победиће деца, 1992.
  • Крупне ситнице, 1996.
  • Лево крило, 1998.
  • Угојио се миш, 2000.
  • Главате дилеме, 2001.
  • Ко те шиша, 2001.
  • Бесне глисте, 2001.
  • Цимни ме, 2004.
  • Туђе ципеле, 2005.
  • Азбука паса, 2015.
  • Чеда те гледа, 2016.

Проза уреди

  • Шведски сто, кратке приче, 1990.
  • Бумеранг, роман, 1997.[8]
  • Причаоница, приче за децу, 2001.[9]
  • Свлачење душе, роман, 2011.[10]
  • Деца олује, роман, 2013.[11]
  • На метли која светли, приче за децу, 2014.
  • Вук Караџић: Звездица Мина, 2016.
  • Никола Тесла: Голубица Ката, 2016.
  • Вучков круг, роман, 2017.
  • Михајло Пупин: телефон без жица, 2020.
  • Доситеј Обрадовић: пут у рајски врт, 2020.

Публицистика уреди

  • Ухваћена река, 1985.
  • Камен у ципели, 1987.
  • Благо у тестаменту - Никола Спасић, 2019.
  • Видовити пастир из Идвора - Михајло Пупин, 2019.
  • Кућа духовне ватре - Сима Андрејевић Игуманов, 2019.
  • Дунавски капетан нежног срца - Миша Анастасијевић, 2019.
  • Витез са пером у руци - Сава Поповић Текелија, 2021.
  • Тапија за знање - Лука Человић Требињац, 2021.
  • Дај да би опет имао - Ђорђе Вајферт, 2021.
  • Књига на дукатима - Илија Милосављевић Коларац, 2021.

Извори уреди

  1. ^ Компанија "„Новост"и“
  2. ^ „Dosadašnji dobitnici nagrade „SRBOLjUB MITIĆ“ u Malom Crniću”. Poportal (на језику: српски). 2020-09-27. Приступљено 2020-12-23. 
  3. ^ „"Прстен" Краговићу”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  4. ^ „"BIBLIOS" PRIPAO KRAGOVIĆU: Priznanje za životno delo koje dodeljuje biblioteka "Vlada Aksentijević"”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 
  5. ^ Nešovanović, I. „Pro­gla­še­ni la­u­re­a­ti na­ci­o­nal­ne na­gra­de „Ka­pe­tan Mi­ša Ana­sta­si­je­vić””. Politika Online. Приступљено 2023-05-18.  soft hyphen character у |title= на позицији 4 (помоћ)
  6. ^ Скупљачи прашине, Ебарт новински архив
  7. ^ COBISS+. COBISS+ https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/63179273. Приступљено 9. 1. 2023.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Бумеранг, Worldcat
  9. ^ „Причаоница, Библиотеке”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2014. г. Приступљено 22. 05. 2014. 
  10. ^ Свлачење душе, Novosti.rs
  11. ^ Деца олује, Novosti.rs[мртва веза]

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миломир_Краговић&oldid=27614453”