Милорад Комраков
Милорад Комраков (Вршац, 7. јун 1955) српски је новинар.
| Милорад Комраков | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јун 1955. |
| Место рођења | Вршац, НР Србија, ФНР Југославија |
| Породица | |
| Деца | 2 |
Биографија уреди
Рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука Универзитета у Београду.[1]
Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у.[1]
Био је председник Удружења новинара Србије од 13. јуна 1996. до 28. октобра 2000. године. Одлуком Суда части искључен је из удружења 8. фебруара 2001. године.
Награде уреди
Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удружење новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић”. Године 1996. Удружење новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио-телевизије Србије.[1]
Објављене књиге уреди
- „Мој шести октобар” (2009)
- „Пети октобар у РТС-у” (2010)
- „Бомбардовање РТС – моја истина” (2019)
- „Лов на пети октобар” (2021)
- „Убица из Вухана” (2021)
- „Маске су брзо спале” (2021)
- „Корона се отргла контроли” (2021)
- „Тајне Титаника” (2022)
Референце уреди
- ^ а б в Прометеј. „Милорад Комраков”. Приступљено 8. 6. 2022.
- ^ ИНТЕРВЈУ: Милорад Комраков - Ово је истина о петом октобру, ДОС је уништио нашу земљу! („Балкан инфо”, 6. јуна 2022)
