Милорад Кутлешић
Милорад Кутлешић (Јабланица код Чајетине, 10. март 1949) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант Прве посавске бригаде[1] из састава Источно-босанског корпуса.
| Милорад Кутлешић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. март 1949. |
| Мјесто рођења | Јабланица код Чајетине, ФНРЈ |
| Војна каријера | |
| Служба | СФРЈ Република Српска Југословенска народна армија Војска Републике Српске (1992—1999) |
| Војска | Југословенска народна армија Војска Републике Српске |
| Чин | генерал-мајор |
| Командант | 1. посавска бригада |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања |     |
Биографија уреди
Рођен је 1949. године од оца Радомира, земљорадника и мајке Спасеније, домаћице. Ожењен је и има двије кћерке. По националности је Србин.[2] Породична крсна слава је Свети Јован Крститељ - Јовањдан (20. јануар).
Основну школу завршио је у Јабланици 1964. године, а Средњу војну школу Копнене војске - смјер оклопно-механизованих јединица у Бањој Луци, 1968. године. Положио је за чин потпоручника 1972. године. Завршио је курс команданата батаљона 1976. године и Високу војнополитичку школу Југословенске народне армије у Београду 1985. године са врлодобрим успјехом. Произведен је у чин потпоручника оклопно-механизованих јединица 1972. године, унапријеђен у чин поручника 1974. године, у чин капетана 1978. године, у чин капетана прве класе 1981. године, у чин мајора 1987. године, у чин потпуковника 1991. године, у чин пуковника 1993. године (ванредно) и генерал-мајора 12. маја 1998. године. у ЈНА је службовао у гарнизонима: Бања Лука, Београд и Ваљево.[2]
Обављао је дужности: командира вода, командира чете, команданта пратећег батаљона, помоћника команданта батаљона, помоћника начелника Школе резервних официра, помоћника начелника Војне академије - смјер оклопно-механизованих јединица, помоћника начелника Наставног центра за обуку возача тенка, помоћника команданта моторизоване бригаде, команданта бригаде и помоћника начелника Генералштаба Војске Републике Српске.[3]
Учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године, на дужности помоћника команданта моторизоване бригаде и команданта 1. посавске бригаде у Брчком. Послије рата био је начелник Управе за морал у Сектору за морал информисање и правне послове, а уједно и вршилац дужности начелника тог сектора и помоћника начелника Генералштаб Војске Републике Српске.[3]
Пензионисан је 30. октобра 1999. године.
Са породицом живи у Бањој Луци. Предсједник је Удружења војних пензионера у Републици Српској.[4] Током поплава у мају 2014. године у Републици Српској, Републички штаб за ванредне ситуације га је именовао повјереником за општину Шамац.[5]
Одликовања и признања уреди
Одликован у ЈНА:
- Медаља за војне заслуге
- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима,
- Орден Народне армије са сребрном звездом и
- Орден заслуга за народ са сребрном звездом.
Одликован у ВРС:
- Орден Карађорђеве звијезде трећег реда.
Током службе оцјељиван је једанаест пута и то оцјеном нарочито се истиче.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Милуновић: Пеша треба да се нађе у уџбеницима историје”. РТРС. 30. 3. 2019. Приступљено 28. 11. 2019.
- ^ а б в Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
- ^ а б Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
- ^ „SrpskaCafe istražuje: Gdje su i šta rade ratni komandanti Vojske RS?! (II)”. Srpska Cafe. 3. 11. 2017. Приступљено 26. 11. 2019.
- ^ „Милорад Kутлешић повјереник за Шамац”. Глас Српске. 20. 5. 2014. Приступљено 28. 11. 2019.
