Отворите главни мени

Милорад Радојчић

Милорад Радојчић (Попучке, 10. март 1948) је српски публициста.

Милорад Радојчић
Датум рођења(1948-03-10)10. март 1948.(71 год.)

БиографијаУреди

По занимању је дипломирани специјални педагог. Био је председник Општинске конференције Савеза омладине Ваљево (1968-1971), затим управник Дома омладине у Ваљеву (1971-1974), инспектор Републичког секретаријата унутрашњих послова Републике Србије (1974-1983), директор Новинске и радио установе „Напред“ у Ваљеву (1983-1986), секретар Општинског већа Савеза синдиката Ваљево (1986-1989), секретар за одбрану Подрињско-колубарског региона у Ваљеву (1989-1991), шеф кабинета и саветник министар одбране Србије, саветник и начелник одељења у Савезном министарству одбране у Београду (1991-2006), чиме је и завршио професионалну каријеру.[1]

Био је оснивач и функционер више друштава и удружења грађана. Више од 40 година истраживао је завичајну прошлост Ваљева и околине. Покренуо је издавање четири листа и часописа. Сарађивао је у преко 30 листова и електронских медија, 20 историјских часописа и сличних публикација, учествовао је у раду шест научних скупова. Објавио је преко три хиљаде прилога у штампаним медијима и на програму радио станица.[1] Годинама је сарађивао са Радио Београдом где је поред осталог припремио и десетак једночасовних емисија „Код два бела голуба” које су емитоване на таласима Првог програма радним данима од 20. до 21. часа.

Аутор је књига: „Стеван Марковић Сингер“ (1985), „На путу хуманости“ (1996), „Ђуро Козарац први ваљевски професор“ (2004), „Војвода Мишић и његови Колубарци у ратовима 1912-1918“ (2006), „Завичај војводе Мишића - Мионичка општина“ (2008), „Увек у служби грађана - Споменица о десет година рада Удружења пензионера унутрашњих послова Ваљево“ (2012), „Доња Буковица село код Ваљева“ (2013), „Ваљево које нестаје” (2014), „Бесмртни ратници ваљевског краја 1912-1918: витезови Карађорђеве звезде” (2014), „Др Милош Миша Пантић: лекар и револуционар” (2016), „Орља село подно камена” (2017), „Осечански крај у ратовима 1912-1918. Поменик ратним жртвама” (2018). Коаутор је књига „Трагом издаје“ (1987), „Споменица палим борцима и жртвама фашистичког терора општине Ваљево 1941-1945“ (1995), „Основна школа „Милан Муњас“ Уб 1820-2010“ (2010), „Фотомонографија Мионице“ (2011).[1]

Посебно се бави изучавањем и писањем биографија значајних личности. У „Биографском лексикону ваљевског краја“ објавио је преко 350 биографија. Сарађује у „Српском биографском речнику“ који издаје Матица српска.[1]

За свој рад добио је више награда међу којима су Орден рада са сребрним венцем, Орден за заслуге у области одбране и безбедности 2. степена, Медаља заслуга за народ, Сребрна плакета одбране Републике Србије, Сребрна плакета општине Ваљево.[1] Добитник је и треће „Награде Драгојло Дудић” 2015. године.[2][3] Први је добитник „Специјалне награде за допринос развоју и афирмацији града Ваљева” 2016. године.

Живи у Ваљеву.[4]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Милорад Радојчић: Доња Буковица село код Ваљева, Белешка о аутору. стр. 560, Београд, године. 2013. ISBN 978-86-82378-50-1. COBISS.SR 200363276
  2. ^ „Награда за Радојчића (19. новембар 2015)”. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2016. Приступљено 21. 08. 2016. 
  3. ^ Јутарњи програм - Милорад Радојчић (27. новембар 2015)
  4. ^ Ваљевски алманах, свеска 7, Аутори алманаха - краћи биографски подаци. стр. 329, Београд 2013. године, ISSN 1450-7773 COBISS.SR 158247175

Спољашње везеУреди