Отворите главни мени

Милош Јовановић (Београд, 19. август 1976) српски је политиколог и правник,председник Демократске странке Србије, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.

Милош Јовановић
Milos Jovanovic-mc.rs.jpg
Биографија
Датум рођења(1976-08-19)19. август 1976.(43 год.)
Место рођењаБеоград
СФРЈ
ДржављанствоСрбија
Професијаполитиколог и правник
УниверзитетСорбоне
Политичка
партија
Демократска странка Србије

БиографијаУреди

Рођен је 19. августа 1976. године у Београду. Средњошколско образовање стекао је у Петој београдској гимназији. На Универзитету Париз I Пантеон-Сорбона је 1999. године дипломирао на Правном факултету, а 2000. године на Одсеку политичких наука Сорбоне.

На истом универзитету је завршио магистарске студије из међународних односа 2001. године са радом на тему: La reconnaissance internationale des indépendances slovène et croate („Међународно признање словеначке и хрватске независности”), ментор професор Шарл Зоргбиб.

Докторску дисертацију одбранио је у децембру 2010. године на тему: Légitimité et légitimation du recours à la force dans l’après-guerre froide. Étude de cas: l’intervention militaire de l’OTAN contre la République fédérale de Yougoslavie (1999), („Оправданост и оправдавање употребе силе у послехладноратовском периоду. Студија случаја: Војна интервенција НАТО против Савезне Републике Југославије 1999. године”), ментор професор Шарл Зоргбиб, Универзитет Париз I.

Говори француски и енглески језик.

Стручно ангажовањеУреди

Од 2001. до 2005. године је био задужен за извођење вежби из Уставног права и политичких институција, као и Компаративних политичких система на Правном факултету Универзитета Париз I Пантеон-Сорбона.

Од 2006. до 2011. године је радио на Институту за међународну политику и привреду у Београду у звању истраживача-сарадника. У октобру 2011. године изабран је за асистента, у фебруару 2014. за доцента, а у марту 2019. за ванредног професора на предметима Увод у право европских интеграција и Међународни односи на Правном факултету Универзитета у Београду, где и даље предаје.

Био је члан је Управног одбора Фонда Слободан Јовановић. Неки од чланова тог одбора су: Матија Бећковић (председник), Коста Чавошки, Слободан Ракитић, Владета Јанковић, Војислав Коштуница и Слободан Самарџић.

Политичка активностУреди

Од јула 2007. године је обављао дужност саветника министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића за међународноправна питања и био је члан српске делегације у преговарачком процесу о будућем статусу Косова и Метохије вођеним под окриљем међународне посредничке Тројке.

Фебруара 2008. године именован је за једног од двојице координатора правног тима Владе Републике Србије.

У Демократској странци Србије је био на дужностима привременог потпредседника градског одбора у Београду и политичког саветника председника ДСС Војислава Коштунице, а након тога и потпредседник странке.

Након парламентарних избора 2012. године постао је посланик у Народној скупштини Републике Србије. Био је члан Делегације у парламентарној скупштини НАТО-а, Делегације у Парламентарној скупштини Франкофоније и члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Деветог октобра 2013. године вратио је мандат Демократској странци Србије, али је остао потпредседник странке. У посланичкој клупи заменио га је Марко Милутиновић. Нешто касније, 24.10.2013. године поднео је оставку на све функције у тој странци, јер је сматрао да врх странке не чини све што је потребно за очување Косова и Метохије у саставу Србије, као и да је однос ове опозиционе странке према власти превише благ. Изнад свега, сматрао је да је потребно окупити све патриотске снаге у један широки покрет, који би сачињавали како политичке организације, тако и интелектуалци и истакнуте јавне личности и који би представљао неопходну противтежу српском политичком систему у оквиру којег је, доласком СНС на власт, постигнут консензус о предаји Косова и Метохије. О томе је писао и говорио у јавности од самог тренутка потписивања Бриселског споразума, априла 2013. године.

За потпредседника Демократске странке Србије изабран је у октобру 2016. године, а за председника ДСС изабран је на тринаестој скупштини ДСС одржаној 28. маја 2017. године.

РазноУреди

Служио војску као припадник 63. падобранске бригаде. Учествовао 2006. године на међународном падобранском вишебоју.

 
Падобрански вишебој 2006.

РадовиУреди

Аутор је више стручних и новинских чланака, од којих су неки:

Спољашње везеУреди