Милош Биковић

српски филмски, телевизијски и позоришни глумац

Милош Биковић (Београд, 13. јануар 1988) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент. Најпознатији је по улогама у филмовима Сунчаница у режији оскаровца Никите Михалков и Бездушни 2. Поред тога, велику славу је стекао у улози Александра Тирнанића Тиркета, у филмовима Монтевидео, Бог те видео! и Монтевидео, видимо се!, у режији Драгана Бјелогрлића. Поседује руско држављанство.

Милош Биковић
Milos Bikovic shoot in studio for social networks (2020).jpg
Милош Биковић
Пуно имеМилош Биковић
Датум рођења(1988-01-13)13. јануар 1988.(32 год.)
Место рођењаБеоград
 СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
Москва
Држављанство Србија
 Русија
Религијаправославни хришћанин
ПородицаМихаило Биковић (брат)
Активни период2004—данас
Занимањеглумац, продуцент
Битне улогеМонтевидео, Бог те видео!Александар Тирнанић
Стижу долари − Небојша
Бела лађа − Филип Пантић
Хотел Елеон − Павел Аркадијевич
Јужни ветар − Петар Мараш
Балканска међа − Вук
Слуга − Гриша
IMDb веза

БиографијаУреди

Милош Биковић је рођен 13. јануара 1988. у Београду од оца Милана и мајке Марије. Има 16 година старијег брата Михаила Биковића, игумана Манастира Јовања.[1] Када је био веома млад родитељи су му се развели, а његов отац се преселио у Немачку.[2] Завршио је четрнаесту београдску гимназију, говори српски, енглески и руски језик.[3] Похађао је школу глуме и говора ДАДОВ. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у класи Драгана Петровића заједно са Нином Јанковић, Јелисаветом Орашанин, Тамаром Драгичевић, Ањом Алач.

Као омиљеног глумца и узора наводи Зорана Радмиловића,[4] а омиљени писац му је Фјодор Достојевски.[5]

Тренутно похађа докторске студије на Факултету уметности у Београду. [6][7]

Филм и телевизијаУреди

Биковић је прву запажену улогу остварио у телевизијској серији Стижу долари (20042005), где је играо Небојшу, улога му је донела велику популарност. Запажену улогу је остварио и у серији Бела лађа (20062011), а највећу популарност стекао је у филму Монтевидео, Бог те видео! редитељском првенцу српског глумца Драгана Бјелогрлића. Још једну запажену главну улогу остварује у филму/серији 'Кад љубав закасни/Самац у браку', где глуми заједно са тадашњом девојком, Бранкицом Себастијановић.

Биковић се у 2010. години остварио у улози портрета српског фудбалера Александра "Тирке" Тирнанића у филму Монтевидео, Бог те видео!. У овом остварењу Драгана Бјелогрлића, екранизована је истинита прича о фудбалској репрезентацији Југославије која се квалификовала на ФИФА светски куп 1930. године. Биковић и његове колеге морали су да науче да играју фудбал за филм.[8] Монтевидео, Бог те видео! премијерно је приказан 20. децембра 2010. године и постао је филм са највећом зарадом у Србији и на Балкану.[9] Такође је изабран за најбољи филм на страном језику на 84. додели Оскара.[10] Филм је донео Биковићу МТV Аdriа филмску награду и награду најбољег глумца на Нишком филмском фестивалу, као и FIPRESCI награду за најбољег глумца.[11] Такође је освојио награду Hello! магазина за личност године у 2011.[12] Телевизијска серија која представља адаптацију филма Монтевидеа, Бог те видео!, и која садржи неке сцене и ликове који се не појављују у оригиналном филму, премијерно је представљена на РТС-у 13. фебруара 2012.[13]

Следеће године Биковић се појављује у телевизијској серији Мешано месо. Дебитовао је и у продукцији Атељеа 212 -  Збогом СФРЈ, који је инспирисаном филмом Волфганг Бецкера: Збогом, Лењин![14] Биковић се 2012. појављује као српски научник Михајло Петровић Алас у остварењу: Шешир професора Kосте Вујића, који представља филмску адаптација истоименог романа Милована Витезовића у режији Здравка Шотра.[15] Филм је критички оцењен и комерцијално успешан.[16]

2013. године Биковић је глумио у серији РТС-а Равна Гора. Радња серије се одвија на територији бивше Југославије у току Другог светског рата и преноси причу о четничком покрету отпора.[17] Следеће године глумио је у наставку филма Монтевидео, Бог те видео! под насловом Монтевидео, видимо се![18] Појављује се и у истоименој спин-оф серији,[19] као и у филму и телевизијској адаптацији романа Мир-Јам: Самац у браку, под насловом, Kад љубав закасни и Самац у браку.[20][21]

Редовно се појављује у руским филмовима. Биковић се појавио у филму Сунчани удар (2014), који представља његов деби на руском тржишту, режисера Никите Михалков, и темељи се на радовима Ивана Бунина: Сунчани удар и Проклети дани.[22][23] Такође се појавио у Dukhless 2 (2015).[24] Биковић је глумио и у филмовима Лед (2018) и Преко ивице (2018). Током 2018. године Биковић се појављује у филму Mify и у ТВ серији Хотел Елеон, који представљају наставак познате и успешне ТВ комедије Kухиња. Улога Павела у серији Хотел Елеон донела му је статус звезде у Русији, Kазахстану, Азербејџану и осталим земљама бившег СССР-а.

2018. године Биковић се појавио у главној улози филма Јужни ветар, режисера Милоша Аврамовића, који је забележио рекордан број прегледа. 2020. године се појавио и у истоименом телевизијском серијалу.

У 2019. години Биковић се појавио у главној улози филма Балканска међа заснован на истинитим причама. Руско-српски акциони филм редитеља Андреја Волгина посвећен је тајној операцији заузимања аеродрома Слатина на Kосову и Метохији током НАТО бомбардовања 1999. године у СР Југославији. Премијерно је приказан у Београду 19. марта 2019, пет дана пре 20. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије. Kрајем 2019. године Биковић је остварио водећу улогу у филму Слуга, који је постао најгледанији филм у историји руског биоскопа. Само у једном дану филм је погледало више од 750.000 људи. Филм је режирао Клим Шипенко.

У 2020. години Биковић се појавио у главној улози филма Хотел Београд. Филмска комедија, реализована у руско-српској копродукцији. Филм представља део франшизе Kухиња, односно наставак ситкома Хотел Елеон. Редитеља филма је Kонстантин Статски.

ПозориштеУреди

Остварио је значајне улоге у позоришту, а то су : Збогом СФРЈ у Атељеу 212; Дама са камелијама у Народном позоришту, као и Мој син мало спорије хода и Кад су цветале тикве у Београдском драмском позоришту које је уједно и његово матично позориште.[25][26]

Приватни животУреди

Биковић не воли много да прича о приватном животу. Током студија на факултету, био је у вези са колегиницом са класе Ањом Алач.[27] Од 2011. до 2014. године је био у вези са глумицом Бранкицом Себастијановић. Почетком 2016. године је био у вези са руском манекенком Сашом Лус, али су се средином исте године растали.[28] Крајем 2016. године је упловио у везу са руском глумицом Аглајом Тарасовом, са којом је и глумио у руском филму Лед, али почетком 2018. године пар је раскинуо. Средином 2018. године ушао је у везу са српском манекенком Барбаром Таталовић и били су у вези годину и по дана, растали су се у новембру 2019. године.[29]

ФилмографијаУреди

 
Милош Биковић је одликован Медаљом Пушкина од стране председника Русије.
Год. Назив Улога
2000-е
2004. Стижу долари Небојша Љутић
2005. Стижу долари 2 Небојша Љутић
2008. Вратиће се роде Филип
2009. Задатак: Десет минута Милан
2010-е
2010. Монтевидео, Бог те видео! Александар Тирнанић Тирке
2010. Пулс Вук
2006—2011. Бела лађа Филип Фића Пантић
2011. Мешано месо Досадњаковић
2012. Шешир професора Косте Вујића Михаило Петровић- Мика Алас
2012. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Александар Тирнанић Тирке
2013. На путу за Монтевидео (ТВ серија) Александар Тирнанић Тирке
2013. Грејт Никола Радошевић
2013. Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија) Мика Алас
2013. Равна Гора (ТВ серија) потпоручник Гарић
2014. Кад љубав закасни Радмило
2014. Монтевидео, видимо се! Александар Тирнанић Тирке
2014. Самац у браку (ТВ серија) Радмило
2014. Сунчаница Кока
2014. Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) Александар Тирнанић Тирке
2015. За краља и отаџбину потпоручник Гарић
2015. Бићемо прваци света Радомир Шапер
2015. Бездушни 2 Рома Билкин
2015. Без границе Игор Громов
2016. Прваци света (ТВ серија) Радомир Шапер
2016. Сумњива лица Љубиша
2016—2017. Хотел Елеон (ТВ серија) Павел Аркадијевич
2017. Митови (ru)
2017. Лед Владимир Леонов
2018. Изван граница реалности Мајкл
2018. Апсурдни експеримент
2018. Јужни ветар Петар Мараш
2018. Хотел Гранд Лион Павел Аркадијевич
2019. Лајкуј ме милион пута Чарли
2019. Кома (ru)
2019. Балканска међа Вук Мајевски
2019. Сенке над Балканом (ТВ серија) Јосип Броз Тито
2019. Слуга Гриша
2020-е
2020. Хотел Београд Павел Аркадијевич
2020. Јужни ветар (ТВ серија) Петар Мараш
2020. Магомаев (ТВ серија) Муслим Магомаев[30]
2021. Јужни ветар 2: Убрзање Петар Мараш
2021. Буди Бог с нама Бошко Токин
2021. Кошаре

Позоришне представеУреди

Позориште Назив
Атеље 212 Збогом СФРЈ
Београдско драмско позориште Мој син мало спорије хода
Београдско народно позориште Дама са камелијама
Београдско драмско позориште Кад су цветале тикве
Београдско драмско позориште Палилулски роман

НаградеУреди

Хуманитарни рад и другоУреди

Биковић и његове колеге из филма Монтевидео, Бог те видео! су учествовали у различитим хуманитарним акцијама, као што је Битка за бебе 27. септембра 2011.[35] Заједно с Владом Дивцем, Аном Дивац, Нађом Хигл и Марчелом, учествовао је у кампањи Стварно важна, коју је водила фондација Владе и Ана Дивац.[36] Биковић је такође учествовао у Enter Theatre! кампањи; његов задатак је био популаризација позоришта међу младима.[37] У фебруару 2012. Биковић и друге српске познате личности представили су нови модел БМW серије 3.[38] У новембру 2012. Биковић је покренуо Twitter sindikat, добротворни налог на Tviteru.[39] Биковић и његова колегиница из филма Монтевидео, Бог те видео!, Тамара Драгичевић, појављују се у музичком споту за сингл "Случајно" Kикија Лесендрића, објављеном у мају 2011. године.[40] Године 2014. глумио је и режирао музички спот за песму Невене Божовић "Бал".[41] Такође је учествовао у следећим пројектима:

2016. основао је продукцијску компанију Archangel studios, као и 4 пројекта "Јужни ветар", "Балканска међа ", "Амбасада" и "Хотел Београд".[42]

РеференцеУреди

  1. ^ „Милош Биковић: Борим се са самим собом”. story.rs. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2013. Приступљено 2. 10. 2013. 
  2. ^ „ТВ лица: Милош Биковић”. rts.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  3. ^ „Милош Биковић: Ова слава баш зна да омами”. pulsonline.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  4. ^ „Tirke i Moša o ljubljenju, Radoju, kladionici”. Mondo. 28. 3. 2011. Приступљено 24. 4. 2018. 
  5. ^ „Miloš Biković: Želeo sam da postanem drvoseča”. hellomagazin.rs. 6. 3. 2012. Приступљено 24. 4. 2018. 
  6. ^ Veljković, Puls, Jovana. „Miloš Biković: Ova slava baš zna da omami”. pulsonline (на језику: српски). Приступљено 2020-05-02. 
  7. ^ „Andrija Kuzmanović, Petar Strugar, Viktor Savić i Miloš Biković”. COSMOPOLITAN (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-02. 
  8. ^ Dostanić, Dafina. „Zbog filma sam i fudbal naučio da igram”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-02. 
  9. ^ „Nije važno, ali Montevideo je prvi”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-05-02. 
  10. ^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Приступљено 2020-05-02. 
  11. ^ „Osvojio najvise nagrada”. 
  12. ^ „Hello! Srbija ličnost 2011. godine: Rekordan broj poznatih na Belom dvoru (Foto) (Video) | Hello! magazin”. web.archive.org. 2012-01-07. Приступљено 2020-05-02. 
  13. ^ „TV serija "Montevideo, Bog te video" od 13. februara na RTS-u”. montevideoproject.com. Приступљено 2020-05-02. 
  14. ^ „Sirena hitne pomoći umesto aplauza”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. 
  15. ^ „Šešir profesora Koste Vujića”. 
  16. ^ I.H-M.R. „"Šešir profesora Koste Vujića" vratio publiku u bolja vremena”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03. 
  17. ^ „Ko nije spavao pod šljivom ne može da bude patrioota”. [мртва веза]
  18. ^ „500 000 gledalaca filma Montevideo, vidimo se!”. Архивирано из оригинала на датум 08. 01. 2018. 
  19. ^ „TV serija Montevideo, vidimo se!”. 
  20. ^ „KAD LJUBAV ZAKASNI: Priča koju će voleti čitava porodica!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03. 
  21. ^ „Samac u braku”. 
  22. ^ „Miloš Biković: Selidba u Ukrajinu zbog snimanja filma | Hello! magazin”. web.archive.org. 2013-01-30. Приступљено 2020-05-03. 
  23. ^ „Slava me neće poneti”. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. 
  24. ^ „Miloš Biković: Zvezda ruskog filma”. Hello! magazin (на језику: српски). 2014-08-30. Приступљено 2020-05-03. 
  25. ^ „Miloš Biković – ”Uspjeh je blagoslov od Boga. art mozaik. Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2018. Приступљено 24. 4. 2018. 
  26. ^ „Милош Биковић постао стални члан Београдског драмског позоришта”. Политика. 25. 9. 2019. Приступљено 25. 9. 2019. 
  27. ^ „OVA GLUMICA JE BILA VELIKA LJUBAV MILOŠA BIKOVIĆA O njihovoj vezi se ćutalo, a posle raskida se zaljubila u njegovog kolegu”. 04. 06. 2019. 
  28. ^ „Звезда "Духlessа" Милош Бикович подтвердил расставание с моделью Сашей Лусс”. ru.hellomagazine.com. Приступљено 2020-02-15. 
  29. ^ „RASKINULI MILOŠ BIKOVIĆ I BARBARA TATALOVIĆ Otkriven PRAVI RAZLOG zbog kog su odlučili da stave tačku na romansu”. 13. 11. 2019. 
  30. ^ MAГOMAEB (2020) (језик: руски)
  31. ^ „Милош Биковић: Цар Константин ме није променио”. glassrpske.com. Приступљено 4. 10. 2013. 
  32. ^ „Глумачки пар године”. novosti.rs. Приступљено 2. 10. 2013. 
  33. ^ Путин уручио Милошу Биковићу медаљу Пушкина („Политика”, 4. новембар 2018)
  34. ^ Милош Биковић награђен у Ирској („Политика”, 27. новембар 2018)
  35. ^ „Bitka za bebe”. 
  36. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Predstavljen projekat "Vrednosti mladih u Srbiji". JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-05-03. 
  37. ^ „Udji u pozoriste”. Архивирано из оригинала на датум 03. 09. 2014. 
  38. ^ B, A. „Nikola Đuričko i Miloš Biković potpisali se na novi BMW”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03. 
  39. ^ „Miloš Biković pokrenuo Twitter sindikat”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 2020-05-03. 
  40. ^ „Zvezde filma “Montevideo” u spotu Kikija Lesendrića”. Svet portal (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-03. 
  41. ^ „Nevena Božović i Miloš Biković: Zagrljaji na snimanju spota”. Hello! magazin (на језику: српски). 2014-07-15. Приступљено 2020-05-03. 
  42. ^ Чикарић, Снежана (17. 3. 2020). „Грабећи кроз живот корацима од седам миља”. Политика. Приступљено 21. 7. 2020. 

Спољашње везеУреди