Милош Благојевић

српски историчар и академик

Милош Благојевић (Милетићево, код Пландишта, 17. октобар 1930Београд, 27. јун 2012) био је српски историчар, члан САНУ. Бавио се проучавањем српске историје средњег века, са тежиштем на проучавању историјске географије и друштвено-економских односа у средњовековној Србији.[1]

Милош Благојевић
Лични подаци
Датум рођења(1930-10-17)17. октобар 1930.
Место рођењаМилетићево, код Пландишта,
Краљевина Југославија
Датум смрти27. јун 2012.(2012-06-27) (81 год.)
Место смртиБеоград,
Србија

Школовање

уреди

Основну школу је завршио у родном месту. Гимназију је похађао у Вршцу а Војно поморску академију у Сплиту завршио је 1951. године. Октобра исте године ухапшен је због наводне делатности по линији Информбироа и осуђен на шест година строгог затвора. Казну је издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. Казна му је смањена за две године па је са Голог отока пуштен условно крајем 1955. године.[2]

Академска каријера

уреди

На Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју, дипломирао је 1960. године са средњом оценом 9,40 али због поменуте казне није му омогућено да буде примљен за асистента, нити да се одмах упише на постдипломске студије. Радио је две године у основној школи у Милетићеву, да би 1962. године постао асистент Историјског института САНУ у Београду у којем је радио до 1972. године. Определио се да проучава српску средњовековну историју, посебно привредну и друштвену историју. Магистарски рад Планине и пашњаци у средњовековној Србији, одбранио је 1966. а докторску тезу Земљорадња у средњовековној Србији 1970. године.

За научног сарадника Историјског института изабран је 1971, а за доцента Филозофског факултета у Београду, за предмет Историјска географија, 1972. За ванредног професора изабран је 1977, а за редовног професора Филозофског факултета у Београду 1983. године. Као наставник Филозофског факултета учествовао је у раду многих конисија као члан или председник. У више сазива био је члан савета факултета а од 1994. и председник Савета. Школске 1994-1995. изабран је за шефа Катедре за националну историју средњег века. Пензионисан је 1996.

Научни рад

уреди

У току свог научно-истраживачког рада објавио је више од 50 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, историјске карте, приказе и чланке у новинама. Најобимнија истраживања је извршио у области пољопривредне производње и аграрних односа у средњовековној Србији. Резултате до којих је дошао објавио је у студијама: Земљорадња у средњовековној Србији, Планине и пашњаци у средњовековној Србији, Закон св. Симеона и св. Саве, као и у неколико мањих чланака. У настојању да што верније прикаже систем обавеза и дажбина, био је упућен да се позабави проучавањем старих мера. Огледао се у неколико махова и на подручју дипломатике, утврдивши или исправивши датирање појединих повеља. Неколико мањих или већих прилога објавио је из историјске географије. Међу њима посебно се издваја синтетичко дело: Преглед историјске географије средњовековне Србије. Учествовао је у изради великих синтеза, као што је Историја српског народа у издању Српске књижевне задруге и посебних, намењених широкој читалачкој публици: Србија у доба Немањића, Српски народ и српске земље у средњем веку. Последњих година посветио је већу пажњу доктрини српске средњовековне државности и владарској идеологији. Као резултат ових интересовања настали су радови: Студеница-манастир заштитника српске државе, О националним и државним интересима у делима Доментијана, Архиепископ Сава-вожд отачаства.[3]

Важнији радови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мишић 2015, стр. 9-10.
  2. ^ „Preminuo akademik Miloš Blagojević”. Politika. 2012. Приступљено 29. 10. 2013. „Po okončanju gimnazije u Vršcu, školovanje je nastavio na Vojno pomorskoj akademiji u Splitu, koju je završio 1951. Iz političkih razloga nastavak vojne karijere mu je onemogućen pa se posvetio studijama istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1960. 
  3. ^ Мргић 2015, стр. 11-25.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди