Милош Богићевић

српски политичар

Милош А. Богићевић (Јаребице, 1811Шабац, 20. октобар 1844) је био управитељ вароши Београда (градоначелник).

Милош Богићевић
Биографија
Датум рођења1811.
Место рођењаЈаребице
Карађорђева Србија
Датум смрти20. октобар 1844.(1844-10-20) (32/33 год.)
Место смртиШабац
Кнежевина Србија

Биографија и службовањеУреди

Био је млађи је син Подринског (Лозничког) војводе Антонија-Анте Богићевића. Отац му је умро као један од вођа устанка 1813.

Милош Богићевић је 1828. постао писар свог зета Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша, а од наредне године и његов секретар. 1832. је дао оставку на овај положај.

1836. је постао старешина Јадарског среза, али већ 1837. је изведен на суд и отпуштен.

1. марта, 1839. је постављен за начелника „окружја Шабачког“. Након тога је 1840. постао управитељ вароши Београда. На овој одговорној и осетљивој дужности се нашао као поборник династије Обреновића и противник уставобранитеља.

На дужности управитеља Београда је био до септембра 1840, када је прешао у Попечитељство унутрашњих дела, где је службовао као помоћник министра, и из чина мајора је унапређен у потпуковника.

Уставобранитељи су 1842, подигли Нишку буну. Када је кнез Михаило збачен са власти, Богићевић је са њим пребегао у Земун, на територију Аустријског царства, а затим је послат у Нови Сад где је био шеф кнежеве канцеларије.

Након што су уставобранитељи објавили амнестију, 1843. се вратио у Србију. У свом родном крају се повезао са истомишљеницима и 22. септембра 1844. су подигли Катанску буну против Карађорђевића.

Побуњеници су освојили Шабац, и за начелника вароши је постављен Милош Богићевић. На овој дужности је био јако кратко, јер је уставобранитељ Тома Вучић Перишић брзо угушио побуну и ушао у Шабац. Богићевић је био међу старешинама које су на преком суду осуђене на смрт.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Божовић, Бранислав (2011). Управа и управници града Београда (1839—1944). Beograd: Просвета. ISBN 9788607019106. 


Претходник: градоначелник Београда
28. мај 1840. - 24. септембар 1840.
Наследник: