Милош Крно
Др Милош Крно (svk. Miloš Svetozár Krno; Черенчани, 7. септембар 1869 — Нови Сад, 18. мај 1917) био је словачки адвокат и национални радник.
| Милош Крно | |
|---|---|
 Др Милош Крно | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Милош Светозар Крно |
| Датум рођења | 7. септембар 1869. |
| Место рођења | Черенчани,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. мај 1917. (47 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Аустроугарска |
Образовање уреди
Основну школу завршио је у родном граду, а гимназију у Римавској Соботи. Студирао је право у Пешти, а докторирао је у Грацу.[1]
Каријера уреди
Године 1895. у Новом Саду отвара адвокатску канцеларију.[1] Био је познат као правни заступник аграрног и урбаног пролетаријата, спреман да pro bono брани сиромашне раднике, без обзира на националну припадност. Био је чувен и по помагању словачких ђака, који су због оштрих мађаризаторских школских закона искључивани из средњих школа у северној Угарској, обезбеђујући им храну, смештај и упис у Новосадску српску гимназију.[2]
Заједно са колегом, новосадским адвокатом Људевитом Мичатеком, покренуо је 1902. друштвено-политички часопис Долноземски Словак. Уредник и власник листа био је Милош Крно.[1]
Основао је Словачку банку у Новом Саду и био њен први управник. Потом су основане Кисачка банка, Новчани завод у Старој Пазови и Сељачка банка у Ковачици, као и филијале штедионица у Пивницама, Селенчи и Кисачу.
Крно се борио за слободу и једнакост Словака, а 1894. године је израдио заједнички програм Конгреса немађарских националности. На челу покрета у име Словака био је др Милан Хоџа.
Ковачички процес уреди
Крно је 1907. године заступао словачке мештане Ковачице, који су се опирали наметању капелана мађарске националности и богослужења на мађарском језику, и због тога били ухапшени и стављени на оптуженичку клупу. Вођа незадовољника био је национални активиста Јан Чаплович.[3]
Болест и смрт уреди
Милош Крно је боловао од дијабетеса и отишао је у Карлсбад на лечење. Напоран рад и болест отежавали су му живот. Растући мађарски шовинизам и прогон словачких грађана, посебно након 1914. године, довели су до интернације Крна у Дебрецин, где се није могао адекватно лечити. Иако је био веома болестан, комисија за регрутацију га је 16. маја 1917. прогласила способним за војну службу.[1]
Умро је 18. маја 1917. године у Новом Саду, и сахрањен је на Евангелистичком гробљу.[4]
Породица уреди
Милош Крно био је ожењен Олгом, са којом је имао синове Далибора и Зденка и ћерку Феодору Павлу.[5] Његови синови су предводили новосадску српско-словачку омладину, која је поздравила побуњени словачки пук који се у Првом светском рату повлачио из Србије и од којег су добили наоружање. Зденко Крно је преузео улогу заповедника српске народне страже и у тој функцији дочекао српске трупе 9. новембра 1918. и свечано им предао град.[6] Олга Крно била је председница првог Удружења словачких жена у Новом Саду.[1]
Галерија уреди
-
Портрет др Милоша Крна, рад сликара Карола Милослава Лехотског -
Писмо др Милоша Крна
Референце уреди
- ^ а б в г д „MILOŠ KRNO”. www.momsns.org.[мртва веза]
- ^ Иза гора и долина: Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 135.
- ^ Иза гора и долина: Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 136.
- ^ „Pretraga pokojnika”. www.lisje.com.
- ^ „JUDr. Miloš Svetozár Krno”. www.geni.com.
- ^ Сирацки, Јан (1993). „Велика народна скупштина и војвођански Словаци”. Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918: 205.