Мило Димитријевић

Миливоје Мило Димитријевић (1929—1997) био је београдски академски сликар и професор Универзитета у Београду.

Миливоје Мило Димитријевић
Milo dimitrijevic.jpg
Датум рођења1929
Место рођењаБеоград
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Краљевина Југославија
Датум смрти1997
Место смртиБеоград
Flag of Yugoslavia (1992–2003); Flag of Serbia and Montenegro (2003–2006).svg СРЈугославија
Потпис.
Карел Апел у Византији, 1984. (уље на платну, 160х100).
Акатист, 1989. (уље на платну, 200х100, вл. Народне библиотеке РС, Београд).
Богородица Етиопљанка, 1983. (уље на платну, 150х90).
Царски свећњак, 1982. (уље на платну, 160х100).

БиографијаУреди

Рођен је у Београду 1929. године. После II мушке гимназије завршио је Факултет ликвних уметности 1953. године у Београду и трећи степен (Специјалка) на истом факултету 1955. године у класи Недељка Гвозденовића. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1953. Године 1958. борави на студијском путовању у Италији, проучавајући ренесансне мајсторе, после чега одлази на студије сликарства у Амстердам код сликара Карела Апела (Karel Appel) оснивача авангардног покрета Кобра, као стипендиста холандске Комисије за културне везе са иностранством. Боравак у уметничким студијима на довољно удаљеном делу Европе од домаћих специфичности, окружен сликарским талентима свих земаља и континената, завршава студије после годину дана (1959). Изузетно поштовање према Апелу изражава сликом „Карел Апел у Византији“. Сам уметник о тим студијама каже да је на њима највише научио, упознао и проверио колико мора да се ослобађа домаћих тумачења сликарства Европе и изама[1].

Као службеник Народног музеја у Београду 1959. године завршава државни испит из Конзервације, а 1960. из Рестаурације слика, икона и фресака. Већ тада његова уметничка полазишта означавају да су у основама ликовности најснажније средњовековне српске фреске по манастирима. Од 1962. био је професор Слободног цртања на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру, Шумарског факултета, Универзитета у Београду. Члан удружења „Лада“. Умро је 1997. године у Београду[1].

Уметнички радУреди

Уметничка активност огледа се у професионалној излагачкој делатности у земљи и иностранству. Паралелно са уметничким делатностима, бавио се друштвеним активностима у култури, ликовном естетиком, публикацијама, есејистиком, илустрацијама, очувањем културног наслеђа и и педагошким радом.

Самосталне изложбе у земљиУреди

  • Десет самосталних изложби у Београду од 1959. до 1995.
  • Ретроспективна изложба (постхумно) 29. јануар до 10. фебруар 2015. (Галерија УЛУС)

Самосталне изложбе у иностранствуУреди

  • 1963. Амстердам, Холандија, галерија „Drie Hendricksen“
  • 1970/71. Лондон, Велика Британија „Woodward House“

Колективне изложбе у земљи и иностранствуУреди

Поред заступљености на домаћим и светским ликовним смотрама, значајан је и рад Мила Димитријевића, како у удружењима, тако и у ликовним колонијама[1].

О уметности аутораУреди

Песник Миодраг Павловић истиче приврженост Мила Димитријевића традицији и истовремено „модерном времену“ напомињући да су његова ликовна остварења „усклађена са најбољим сликарским тежњама свога века“ одајући му притом највеће признање: да Милово дело већ припада оставштини за будућност и да је то „сликарство које се може волети“.[2]

Коста Димитријевић, књижевник и новинар, категорише остварења Милових ликовних сновиђења и доживљаја као животна, а аутора сврстава у групу оних који не прихватају идеје ванпредметних, ванпределских појмова и своје сликарство не одваја од живота. Димитријевић је доследан свом уверењу да је најважније не изневерити своје сликарске завичајне корене за животност израза, а нарочито признати постојање боја, што га са вештином компоновања слике и чини значајним уметником[1].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ретроспективна изложба Миливоје Мило Димитријевић (каталог). Удружење ликовних уметника Србије. Београд 2015.
  2. ^ Павловић, Миодраг (1984): Природни облик и лик, ликовни огледи. Нолит, Београд.