Отворите главни мени

Мило Ломпар (Београд, 19. април 1962) српски је историчар књижевности, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског.[1]

Мило Ломпар
Prof. dr Milo Lompar.jpg
Мило Ломпар држи јавно предавање на Педагошком факултету у Врању 26. марта 2018. године
Пуно имеМило Ломпар
Датум рођења(1962-04-19)19. април 1962.(57 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
Место смрти
ПериодСрпска књижевност XVIII и XIX века и Културна Историја Срба
Утицаји одПетар II Петровић Његош, Милош Црњански, Никола Милошевић,
Најважнија дела
Моралистички фрагменти
Дух самопорицања
НаградеОктобарска награда града Београда (1980)
Награда/Стражилово (1983), "Задужбине Милош Црњански"
Награда Станислав Винавер (1995)
Награда Ђорђе Јовановић (2000)
Награда Лаза Костић (2004)
Награда Никола Милошевић (2009)

БиографијаУреди

Мило Ломпар је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, (Група за југословенске књижевности и Општу књижевност). Докторирао је на истом факултету тезом о Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског пред комисијом коју су чинили академик Никола Милошевић, проф. др. Јован Деретић и проф. др. Новица Петковић. На Филолошком факултету у Београду професор је предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Био је генерални директор Политике а.д. у периоду 2005–2006. године.

Теоријски доприносУреди

Књига Моралистички фрагменти састоји се из три дела. Први део почиње питањем: Чему моралисти у модерном времену? Лаж ради остварења сопствених интереса постала је свакодневна ствар а главни страх са којим се суочава човек модерног времена је страх од пораза. Болест, смрт, љубавна празнина, сиромаштво, самоћа имају мању разорну снагу на свест од пораза. Корисни идиоти су нарочито корисни јер верују у то што им се говори. Први део се завршава фрагментом Левичари са деснице где Ломпар оштро критикује Бору Ћосића и Радомира Константиновића. Други део садржи шеснаест фрагмената, о самопонижењу, издаји, ... и садржи фрагмент који носи назив Српска кривица. Српска кривица је плод интерпретативне стратегије према којој треба српску културу свести у државно-правни положај Србије, по могућности од Београда до Врања. Стратегија да се српско претвори у србијанско, да се пониште трагови српске културне прошлости у Црној Гори, у Хрватској, у Македонији, у Босни и Херцеговини, док на крају Грачаница не би постала део косовске културе. Савременим писцима је постало важније егзистенцијално ја уместо приповедачког ја и они и не примећују да су се уплели попут муве у културну паукову мрежу. Беч је град великих и значајних достигнућа српске културне историје али уједно и град снажног антисрпског пропагандног и симболичког дејства. У фрагменту Post mortem доводи људски морал у питање јер после чињенице нечије смрти мења се и мишљење о тој личности и тек онда су људи склони да одају признање. Титоизам је главни и одговорни кривац зашто на нашим просторима није дошло до националног помирења, ову теорију Ломпар детаљније образлаже у делу који носи назив Титоизам и секуларно свештенство. Последњи део садржи шеснаест фрагмената у којима се говори да живимо у времену специјалистичког обиља, времену страховито развијених знања, која досежу до најситнијих појединости и човек је оптерећен тим да он сам мора све знати или ће пропасти, тако да људи често бирају дилетантизам. Данашње време је и време бескрајног понављања и умногостручавања људских речи и веома је тешко одлучити да ли је нешто истина или лаж. Уколико морал буде заборављен престаће доба морала. Колико добро данас разумемо тему морала уопште и колико је то тема размишљања у свакодневном животу, да ли је наступило доба неморала и чему морал у савременом времену теме су којима се баве ови фрагменти.

У студији ''Дух самопорицања'', која је имала више издања у кратком року (и постала једна од најчитанијих књига на српском језику), професор Ломпар се бави питањем српског културног идентитета и његовом разградњом кроз паукову мрежу идеологије југословенства и титоистичког комунизма. Садашњи нараштај интелектуалне елите, однегован у титоизму, један је од, по својим резултатима, најштетнијих у историји српске културе. Бројна су сведочанства о његовој темељној људској и интелектуалној неодговорности у времену чињеница о континуираној крађи српског језика, књижевности и граматике. Ипак и поред тога, из неких ирационалних разлога интелектуалци о томе ћуте. Српски народ ако жели да опстане у светском зверињаку, нема право ни на песимизам ни на ћутање. Без духовне самосвести и националне културне политике, остаће не народ већ становништво без идентитета. Ломпаров историософски учитељ је Милош Црњански. Он је узорни лик национално одговорног интелектуалца.

БиблиографијаУреди

Објављени есеји и студијеУреди

  • Историјско, поетичко и књижевно наслеђе XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског, докторска дисертација, 1993.
  • О завршетку романа (Смисао завршетка романа Друга књига Сеоба Милоша Црњанског, Рад, Београд, 1995. Друго, измењено издање: Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008.
Награда Станислав Винавер, 1995.
  • Модерна времена у прози Драгише Васића, Филип Вишњић, Београд, 1996.
  • Његош и модерна, Филип Вишњић, Београд, 1998. Друго, поправљено издање, Нолит, Београд, 2008.
  • Црњански и Мефистофел (О скривеној фигури Романа о Лондону), Филип Вишњић, Београд, 2000. Друго, измењено издање, Нолит, Београд, 2007.
Награда Ђорђе Јовановић, 2000.
  • Аполонови путокази (Есеји о Црњанском), Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Награда Лаза Костић, 2004.
  • Књига о Црњанском, Српска књижевна задруга, Београд, 2005.
  • Моралистички фрагменти, Народна књига, Београд, 2007. Друго, проширено издање, Нолит, Београд, 2009.
  • Негде на граници филозофије и литературе (О књижевној херменеутици Николе Милошевића), Службени гласник, Београд, 2009.
Награда Никола Милошевић, 2009.
  • О трагичком песнику (Његошеве песме), Албатрос плус, Београд, 2010.
  • Његошево песништво, Српска књижевна задруга, Београд, 2010.
  • Дух самопорицања, прилог критици српске културе, Орфеус, Нови Сад, 2011.[2]
  • Повратак српском становишту, Catena Mundi, Београд, 2013.
  • Полихисторска истраживања, Catena Mundi, Београд, 2016.


Српска књижевна задруга је 2018. године издала књигу текстова о сликару Петру Лубарди, под називом Књига о Лубарди. Избор текстова је направио професор Мило Ломпар.

РеференцеУреди

  1. ^ Радонић, Маја (2012). „Проф. др Мило Ломпар: Обнова титоизма”. Геополитика (48). Приступљено 27. 3. 2018. 
  2. ^ „Мило Ломпар”. Лагуна. Приступљено 27. 3. 2018. 

Спољашње везеУреди