Милутин Гарашанин (политичар)

српски политичар

Милутин Гарашанин (Београд, 22. фебруар 1843Париз, 5. март 1898) је био српски политичар, председник Владе,[1] председник Народне Скупштине и министар.[2]

Милутин Гарашанин
Milutin Garasanin.jpg
Биографија
Датум рођења(1843-02-22)22. фебруар 1843.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти5. март 1898.(1898-03-05) (55 год.)
Место смртиПариз
 Француска
Премијер Србије
ПретходникНикола Христић
НаследникЈован Ристић

БиографијаУреди

 
Поверљиво писмо Милутина Гарашанина из 1886. у којем коментарише руско ширење на Балкану преко Бугарске, део колекције Адлигата

Рођен је у Београду, од оца Илије, писца „Начертанија“ и председника српске владе у два наврата,[3] и мајке Софије рођене Данић рођен 10/22. фебруара 1843. године.[4]

Образовао се у Београду, где је поред основне школе завршио и гимназију. Провео је само годину дана на београдском Лицеју, на природњачком одсеку. Године 1860. отишао је у Француску, где у лицеју Сен-Барбу[5] изучава основну и специјалну математику. По завршеним студијама политехнике, постао је 1865. године артиљеријски потпоручник. Завршио је затим артиљеријску школу у Мецу, у Француској,[6] а после тога (од 1868) живео на очевом имању у Гроцкој и бавио се млинарском индустријом. Ступио је први пут у државну службу 1876. године, као официр. У српско-турском рату 1876. године учествовао је у борбама Ибарске војске, у чину артиљеријског капетана, као комадант Чачанске бригаде. Дана 11. августа те године рањен је у бици на Огоријевцу, због чега је унапређен у чин мајора и добио Орден Таковског крста V степена. До објаве новог рата 1877. године бавио се економисањем у Гроцкој, на имању "Гаврану". У другом рату са Турском 1877/78. године, био је помоћник начелника Јаворске војске, у чину мајора. Војну каријеру је завршио у чину пуковника.

Политичку каријеру је започео тек октобра 1880. године, када ступа у Пироћанчев кабинет. Од 18811883. године био је министар унутрашњих дела Кнежевине Србије.[7]

У јануару 1881. године са групом младоконзервативаца основао је Српску напредну странку и постао њен председник.[8]

Он је учесник првог телефонског разговора на релацији Београд - Ниш 1886. Са друге стране линије, у Нишу, је био краљ Милан Обреновић. Због слабе чујности и лошег квалитета телефонске линије краљ је више пута понављао „Милутине, говори гласније!“. На крају Гарашанин је одговорио: „Ваше Височанство, ја говорим тако јако, да када би се попео на торањ Саборне цркве Ви бисте ме несумњиво морали чути у Нишу и без телефона.“[9]

Аутор је и књижевних дела од којих је најзначајније Доколице написано 1892. године.[10][11] Сматран је за одличног говорника.[12]

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” поседује једно његово писмо, у којем Гарашанин пише о промени власти у Бугарској и покушајима Русије да прошири свој утицај на Балкану, што је било супростављено српској политици тог доба.[13]

Црна Гора му је доделила Орден књаза Данила I.[14]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „BILO JE 28 SRPSKIH PREMIJERA MLAĐIH OD VUČIĆA: Da li predsednik Srbije BAŠ TOLIKO SLABO ZNA SRPSKU ISTORIJU?”. espreso.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  2. ^ „Da li znate ko je Milutin Garašanin? – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  3. ^ Hajdarpasic, Edin (2015-11-18). Whose Bosnia?: Nationalism and Political Imagination in the Balkans, 1840–1914 (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 9781501701108. 
  4. ^ Тодоровић, Жељко (2017-11-27). „Милутин Гарашанин”. Српска енциклопедија (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  5. ^ "Бранич", некролог, Београд 1. март 1898.
  6. ^ "Дело", некролог, Београд 1. јануар 1898.
  7. ^ „Da li znate ko je Milutin Garašanin? – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  8. ^ Protić, Milan St (2015-01-01). Between Democracy and Populism: Political Ideas of the Peopleʹs Radical Party in Serbia:(The Formative Period: 1860ʹs to 1903) (на језику: енглески). Balkanološki institut SANU. ISBN 9788671790949. 
  9. ^ Гуцијан, С. „Прича о четрнаестом војводи и девет баба”. Politika Online. Приступљено 2020-12-01. 
  10. ^ „Dokolice – Milutin Garašanin – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-1.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  11. ^ Garašanin, Milutin (1939). Dokolice (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 
  12. ^ „Milutin Garašanin – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  13. ^ Лазић, Виктор (март 2018). „Србија међу књигама”: 60. 
  14. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 85. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди