Милутин Гарашанин (политичар)

српски политичар
За друге употребе, погледајте Милутин Гарашанин (вишезначна одредница).

Милутин Гарашанин (Београд, 22. фебруар 1843Париз, 5. март 1898) је био српски политичар, председник Владе, председник Народне Скупштине и министар.[1][2]

Милутин Гарашанин
Milutin Garasanin.jpg
Биографија
Датум рођења(1843-02-22)22. фебруар 1843.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти5. март 1898.(1898-03-05) (55 год.)
Место смртиПариз
 Француска
Премијер Србије
ПретходникНикола Христић
НаследникЈован Ристић

БиографијаУреди

 
Поверљиво писмо Милутина Гарашанина из 1886. у којем коментарише руско ширење на Балкану преко Бугарске, део колекције Адлигата

Рођен је у Београду, од оца Илије, писца „Начертанија“ и председника српске владе у два наврата, и мајке Софије рођене Данић рођен 10/22. фебруара 1843. године.[3][4]

Образовао се у Београду, где је поред основне школе завршио и гимназију. Провео је само годину дана на београдском Лицеју, на природњачком одсеку. Године 1860. отишао је у Француску, где у лицеју Сен-Барбу изучава основну и специјалну математику.[5] По завршеним студијама политехнике, постао је 1865. године артиљеријски потпоручник. Завршио је затим артиљеријску школу у Мецу, у Француској, а после тога (од 1868) живео на очевом имању у Гроцкој и бавио се млинарском индустријом.[6] Ступио је први пут у државну службу 1876. године, као официр. У српско-турском рату 1876. године учествовао је у борбама Ибарске војске, у чину артиљеријског капетана, као комадант Чачанске бригаде. Дана 11. августа те године рањен је у бици на Огоријевцу, због чега је унапређен у чин мајора и добио Орден Таковског крста V степена. До објаве новог рата 1877. године бавио се економисањем у Гроцкој, на имању "Гаврану". У другом рату са Турском 1877/78. године, био је помоћник начелника Јаворске војске, у чину мајора. Војну каријеру је завршио у чину пуковника.

Политичку каријеру је започео тек октобра 1880. године, када ступа у Пироћанчев кабинет. Од 18811883. године био је министар унутрашњих дела Кнежевине Србије.[7]

У јануару 1881. године са групом младоконзервативаца основао је Српску напредну странку и постао њен председник.[8]

Он је учесник првог телефонског разговора на релацији Београд - Ниш 1886. Са друге стране линије, у Нишу, је био краљ Милан Обреновић. Због слабе чујности и лошег квалитета телефонске линије краљ је више пута понављао „Милутине, говори гласније!“. На крају Гарашанин је одговорио: „Ваше Височанство, ја говорим тако јако, да када би се попео на торањ Саборне цркве Ви бисте ме несумњиво морали чути у Нишу и без телефона.“[9]

Аутор је и књижевних дела од којих је најзначајније Доколице написано 1892. године.[10][11] Сматран је за одличног говорника.[12]

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” поседује једно његово писмо, у којем Гарашанин пише о промени власти у Бугарској и покушајима Русије да прошири свој утицај на Балкану, што је било супростављено српској политици тог доба.[13]

Црна Гора му је доделила Орден књаза Данила I.[14]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „BILO JE 28 SRPSKIH PREMIJERA MLAĐIH OD VUČIĆA: Da li predsednik Srbije BAŠ TOLIKO SLABO ZNA SRPSKU ISTORIJU?”. espreso.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  2. ^ „Da li znate ko je Milutin Garašanin? – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  3. ^ Hajdarpasic, Edin (2015-11-18). Whose Bosnia?: Nationalism and Political Imagination in the Balkans, 1840–1914 (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 9781501701108. 
  4. ^ Тодоровић, Жељко (2017-11-27). „Милутин Гарашанин”. Српска енциклопедија (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  5. ^ "Бранич", некролог, Београд 1. март 1898.
  6. ^ "Дело", некролог, Београд 1. јануар 1898.
  7. ^ „Da li znate ko je Milutin Garašanin? – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  8. ^ Protić, Milan St (2015-01-01). Between Democracy and Populism: Political Ideas of the Peopleʹs Radical Party in Serbia:(The Formative Period: 1860ʹs to 1903) (на језику: енглески). Balkanološki institut SANU. ISBN 9788671790949. 
  9. ^ Гуцијан, С. „Прича о четрнаестом војводи и девет баба”. Politika Online. Приступљено 2020-12-01. 
  10. ^ „Dokolice – Milutin Garašanin – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-1.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  11. ^ Garašanin, Milutin (1939). Dokolice (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 
  12. ^ „Milutin Garašanin – Portalibris” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  13. ^ Лазић, Виктор (март 2018). „Србија међу књигама”: 60. 
  14. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 85. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди