Милутин Кукањац (Љубиш, код Чајетине, 1. јануар 1935Београд, 16. јануар 2002) био је генерал-пуковник Југословенске народне армије и командант снага ЈНА на самом почетку рата у Сарајеву.

милутин кукањац
Лични подаци
Датум рођења(1935-01-01)1. јануар 1935.
Место рођењаЉубиш, код Чајетине, Краљевина Југославија
Датум смрти16. јануар 2002.(2002-01-16) (67 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаРат у Босни и Херцеговини
СлужбаЈНА
Војска Југославије
до 1992.
Чингенерал-пуковник

Биографија уреди

Чин генерала-мајора добио је 1987. године у време када је постао командант тузланског корпуса. Ванредно је унапређен у чин генерала-потпуковника 1990. године а почетком 1992. године постао је генерал-пуковник.[1]

Био је поручник у првом воду пете чете питомаца седме класе од 1958. до 1960. године. Био је и секретар партијске организације Савеза комуниста у ЈНА.

Генерал Кукањац је у Скопљу од 1989. до 3. јануара 1992. био командант Треће војне области. Након расформирања Треће војне области, прекомандован је у Сарајево где је добио задатак да оснује и води Другу војну област.[2] На том месту имао је значајну улогу у догађајима везаним за почетак блокаде Сарајева. Био је у колони ЈНА која се повлачила из Добровољачке улице, и која је нападнута од муслиманских паравојних јединица 3. маја 1992. Касније је оспоравао наводе српских медија како је у том нападу убијено преко 200 људи, и тврдио да их је убијено шест.[3] Смењен је 9. маја 1992. са чином генерала-пуковника после случаја у Добровољачкој.[4]

После кратке и тешке болести преминуо је 16. јануара 2002. године у Београду.[5]

Извори уреди

  1. ^ Дада Вујасиновић (Дуга, број 476) – На челу колоне
  2. ^ Антонио Мандир, Не Грчкој – за милион долара није продао име Македонија vecernji.hr објављено 2. 1. 2012; приступљено: 20. 9. 2014 (језик: хрватски)
  3. ^ Милутин Кукањац (1935-2002), vojska.net; приступљено: 20. 9. 2014 (језик: хрватски)
  4. ^ Сарајево огорчено због Дивјака b92.net, објављено 5. 3. 2011; приступљено: 20. 9. 2014 (језик: српски)
  5. ^ Случај Добровољачка: Фалсификовање истине balkans.aljazeera.net, објављено 3. 5. 2011; приступљено: 20. 9. 2014